Хришћани су прогоњени за време цара Декија. Цар је дошао у Ефес, и ту је приредио велико празновање у част мртвих идола, али и велики покољ хришћана.
Седам младића се молило богу да спасе хришћански род. Они су били синови најугледнијих старешина ефеских, и звали су се: Максимилијан, Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин.
Када су били оптужени код цара, они су се склонили на једно брдо иза Ефеса, звано Охлон, и ту се сакрили у некој пећини. Кад је за то цар сазнао, наредио је да се пећина зазида.
Царски дворјани, Теодор и Руфин, потајни хришћани узидали су и један ковчежић од бакра са оловним плочама, на којима су била исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија.
Прошло је од тада преко двеста година. У време цара Теодосија Млађег (408-450) настао је велики спор око васкрсења мртвих јер су неки сумњали у васкрсење.
И цар Теодосије је био у великој жалости због тога спора међу верницима и молио се да богу да помогне људима да сазнају истину.
Тада се мученици пробудише из сна, млади и здрави какви су и заспали.
То чудо се разгласило на све стране, па и сам Теодосије дође са великом свитом да рауговара са младићима. После недељу дана они су поново утонули у сан да чекају опште васкрсење.
Цар је хтео да положи њихова тела у златне ковчеге, али му се они јавили у сну и рекли му да их остави на земљи.
Светих Седам Отрока Ефеских били су врло поштовани у првом периоду хришћанства, али данас је легенда о њима сасвим заборављена. Ретко се где више може пронаћи црква подигнута у њихову част, или фреска на којој су насликани.
Ипак, српска православна црква сећа их се на овај дан, а верује се да је ово погодно време за мирење и опрост грехова јер су и Свети младићи из Ефеса устали како би решили размирицу међу тадашњим хришћанима.
Слично, они се сматрају заштитницима младића и мушкараца. Верује се да ће се њима на данашњи празник испунити свака жеља ако у цркви запале свећу и помоле се седморици “спавача”.
Извор: Медији
