Ранији систем предвиђао је да се контрола брзине врши између две наплатне рампе, тако што је постојало минимално време које је потребно да се стигне од тачке А до тачке Б, односно од једне до друге наплатне станице, а уколико би неко стигао брже, то би аутоматски значило да је возио брже од дозвољених 130 км/сат.
Међутим, по новом систему скоро ће у потпуности бити искључене разноразне махинације каквих је било у претходном периоду када се дешавало да, на пример, возач на ауто-путу вози недозвољеном брзином, а онда седне на бензинску пумпу, направи паузу и смањи средњу брзину, те не заради никакву казну.
Постављено 50 “контролних пунктова”
За разлику од претходног периода када се брзина мерила између десетак главних наплатних рампи, нови систем превиђа мерење просечне брзине између више од 50 локација на којима су постављене најмодерније камере! Тако ће, на пример, како је открила у свом најновијем броју ревија Сат плус, на ауто-путу од Београда до Ниша камере снимати на 12 локација – Врчин, Мали Пожаревац, Умчари, Водањ, Смедерево, Велика Плана, Марковац, Баточина, Јагодина, Параћин, Појате и Алексинац. На потезу од Београда до Прељине, камере се налазе на Убу, код Лајковца, Љига и Такова, а од Београда до Шида у на локацијама Пећинци, Рума, Сремска Митровица, Кузмин, Моровци, Адашевци. Коначно, на ауто-путу од престонице до Суботице снимаће се код Инђије, Бешке, Ковиља, Новог Сада, Змајева, Врбаса, Бачке Тополе и Жедника.
Ово је, како су истакли надлежни, само прва фаза пројекта, пошто се у наредној очекује постављање портала на још пет локација на деоници од Ниша до Пирота, односно још 11 од Ниша до Прешева.
Софтвер мери, нема људског фактора
Нови систем примењује стару рачуницу, а базира се на просечној средњој брзини. На свакој од деоница, дакле између сваке од контролисаних тачака, постојаће минимално време за које је могуће прећи од тачке “А” до тачке “Б”, а да се не прекорачи дозвољена брзина која на ауто-путевима у нашој земљи износи 130 км/сат. Разлика је у томе што се раније рачунала просечна брзина на деоници од 150 километара, а сада ће то бити на много мањим, понекад само од 20-30 километара!
Како су обелоданили надлежни, камере ће прво снимити тачно време када је неко возило прошло поред једне контролне тачке, затим и поред наредне, а софтвер ће аутоматски поделити растојање у километрима са временом које му је било потребно у секундама. На тај начин добиће се просечна брзина којом се аутомобил кретао између две зоне снимања. Камере ће на порталима снимати регистарске таблице возила, али и тачно време када је снимак направљен.
Казне стижу право на кућну адресу
Е сад, шта се дешава када се утврди да је неко возило прекорачило средњу дозвољену брзину на ауто-путу? Када је реч о грађанима Србије, они ће добити казне на кућне адресе и имаће могућност да у року од осам дана плате половину казне уколико нису прекорачили дозвољену брзину за више од 40 км/сат. Дакле, ако је дозвољено 130 км/х, да нису возили преко 170 км/х. У случају да се је регистровано веће прекорачење брзине, у том случају возач ће морати код прекршајног судије.
Када су странци у питању, који често дивљају по српским ауто-путевима, за сада ће они бити кажњвани директно, на лицу места, од стране патрола саобраћајне полиције, мада се увелико ради на систему који ће омогућити да им се казне наплаћују по изласку из Србије или када следећи пут буду ушли на територију наше земље.
Друга ствар која је такође интересантна је што, теоретски, возач на потезу од Београда до Ниша може да добије чак 12 казни, ако прекорачи средњу дозвољену брзину између сваког од “контролних пунктова”! Међутим, како је за ревију Сат плус истакао Славиша Лакићевић, начелник Управе саобраћајне полиције МУП-а Србије, то се неће десити.
– Није нам намера да затрпамо судове са прекршајним пријавама, него да склонимо са путева, макар и привремено, оне који представљају опасност за друге учеснике у саобраћају. Нећемо слати више пријава, иако бисмо то могли, већ ћемо изабрати деоницу где је прекорачење брзине било највеће – рекао је Лакићевић за ревију Сат плус.
Знаци на ауто-путу нису обавезни
Како тврде надлежни, не постоји законска обавеза да на ауто-путу буду истакнута упозорења да камере снимају возила, нити где се налазе портали. По њиховим речима законски је сасвим довољно то што свуда постоје знаци о ограничењу брзине од 130 км/х чега би сви требало да се придржавају. Ипак, није искључено да у неком наредном периоду овакви упозоравајући знаци освану дуж ауто-путева широм Србије, како би додатно упозорили возаче.
Према званичним подацима, у последњих пет година, у саобраћајним незгодама које су се догађале на ауто-путевима, годишње је у просеку губило живот 40 учесника у саобраћају, а најчешћи узрок саобраћајних незгода била је вожња неприлагођеном брзином.
Снимаће чак и појасеве и телефоне
Поред прекорачења брзине, нове модерне камере детектоваће и коришћење мобилног телефона приликом управљања возилом и невезивање сигурносног појаса. Дакле, убудуће ће и такви саобраћајни прекршаји моћи да буду санкционисани без присуства саобраћајне полиције на терену, а доказ ће бити фотографија возила са регистарском ознаком, али и фотографија на којој се види особа која није везана или возач који има телефон у руци.
Због овога ће сигурно многи следећи пут добро размислити пре него што крену да возе ауто-путем а да нису везани или да телефонирају током вожње.
Казне за прекорачење брзине
до 10 км/х
3.000 (1.500 за осам дана)
11-20 км/х
5.000 (2.500 за осам дана)
21-40 км/х
10.000 (5.000 за осам дана)
41-60 км/х
10.000 до 20.000, три казнена поена и забрана управљања бар 30 дана
61-80 км/х
20.000 до 40.000 (или до 30 дана затвора), шест казнених поена и забрана управљања бар три месеца
81-100 км/х
100.000 до 120.000 (или 15 дана затвора), 14 казнених поена и забрана управљања бар осам месеци
преко 100 км/х
120.000 до 14.000, 30-60 дана затвора или 240-360 сати добротворног рада, 15 казнених поена и забрана управљања бар девет месеци.
Извор: Блиц
