Из фотографија недавног срдачног сусрета турског председника Реџепа Т. Ердогана са Владимиром Путином у Сочију види се како између два аутократа постоји висок ниво разумевања, међутим замах трговинских односа Турске и Русије пуно је више од међусобних политичких симпатија.
Иако је Турска наводно важна чланица НАТО-а која се бунила против придруживања скандинавских земаља, након почетка инвазије на Украјину турско господарство једно је од оних које Русији омогућавају преживљавање међународне изолације.
Само од марта до јула, турски су бизниси извезли у Русију 2,04 милијарди долара роба и услуга, што је 624 милиона више него у истим месецима 2021. године. Такво повећање говори како Турска не мари за официјалне санкције, а камоли да су њихове компање спремне одустати од послова у Русији због моралних разлога, као што су то учиниле многе фирме са седиштем у либералним демократијама.
Према подацима Турског института за статистику, у прошлом је месецу извоз у Русији порастао 75 посто на годишњем нивоу; са 417 милиона долара у јулу 2021. године на 730 милиона у јулу 2022.
Турска има богату међународну размену са низом држава, али прошли јој месец извоз нигде другде није толико снажно порастао колико у Русију. У укупној структури турског извоза, онај у Русију тако је у кратком року досегао значајних 3,9 посто, што је импресивни резултат ако се зна да је након инвазије Русије на Украјину иницијално трговина две земље практично замрла. Подаци Турске извозне скупштине откривају како у Русију највише извозе разне хемикалије, свеже воће, текстил, електричне уређаје и намештај.
Два су аутократа на четворосатном састанку у Сочију договорила развој сарадње у енергетици и трговини уопштено, што је било, поједностављено речено, црвена лампица која се упалила у кабинетима шефова влада западних демократија које се покушавају господарски обрачунати са Путиновим режимом. У основни се Ердоган понаша опортунистички јер је Турска испоручивала наоружане дронове Украјини, што је привукло пажњу јавности, а истовремено је радила на развоју економских односа са Русијом.
Јачање економских односа између Турске и Русије посебно је осетљиво питање за Европску унију јер турске компаније користе прилику те почињу са Русијом развијати трговинске односе у којима су раније доминирале поједине чланице ЕУ. Напетост између појединих чланица ЕУ и Ердоганове власти толико је порасла да су поједине државе затражиле службено сведочење Анкаре о суштини односа с Путиновим режимом.
С обзиром на то да Ердоган лично инсистира на вођењу стимулативне монетарне политике, земља му има проблема са инфлацијом и девалвацијом. Само ове године, турска лира ослабила је за четвртину вредности према долару, што турске производе чине ценовно врло атрактивним за руске увознике. Но, и уз слабу лиру, те рубље који су поприлично ојачали, уочљив је раст укупних волумена трговине у јулу у односу на исти месец лани за 25 посто.
Поједини турски дужносници отворено славе процват економских односа с Русијом. На пример, министар промета Турске Адил Караисмаилоглу објавио је твит у којем хвали 58-постотни раст трговине турске аутоиндустрије с Русијом у задња три месеца. Нагласио је лидерство Турске у отварању морских коридора Русима.
Извор: Медији
