Пише: др Иван Пајовић
Једна од најбитнијих уцена је нуклеарно оружје. Већ на почетку сукоба председник Путин је иступио са речима којима је припретио земљама које се осмеле да се умешају у сукоб: „То ће вас довести до таквих последица са којима се још нисте сусретали у својој историји”. Потпуно је јасно да је имао у виду могуће нуклеарне ударе. Само пар дана касније, 27. фебруара 2022. Путин је издао наредбу о повећању борбене готовости нуклеарних снага и њиховог довођења у специјални режим борбеног дежурства. После два месеца изведено је тестирање ракетног комплекса РС-28 „Сармат” намењеног стратешким нуклеарним ударима. Иако Путин и његови сарадници никада нису експлицитно спомињали нуклеарно оружје, било је потпуно јасно да би директан сукоб са НАТО пактом подразумевао управо његову употребу. Одређени кругови на Западу сматрају да неку врсту нуклеарне уцене предстаља и заузимање нуклеарних електрана Чернобиљ и Запорожје. Чернобиљску електрану руска војска је напустила, али се запорошка и даље налази под њеном контролом. Оваква ситуација ствара реалне ризике, јер борбене активности око ње изазивају велике страхове и напетости. Земље НАТО за сада се не мешају у конфликт највероватније баш због нуклеарне опасности, тако да је тај руски аргумент очигледно ефикасан.
Други руски аргумент је нафтно-гасна уцена, која се такође показала прилично ефикасна. Русија је светска енергетска супер-сила, јер игра крајње важну улогу у светској енергетици, будући да заузима друго место по производњи нафте и гаса у свету, конкуришући према релевантним показатељима једино Сједињеним Америчким Државама. Још крајем марта председник Путин је дао громку изјаву да ће све непријатељсе државе (читај: све западне земље) за гас морати да плаћају искључиво у руској валути рубљи преко рачуна Гаспромбанке. Руско постављање својих правила на тржишту гаса прво је изнервирало, а потом натерало Запад да добро размисли о насталој ситуацији. На крају, Европска комисија је признала такав начин плаћања законитим, премда су га одређене земље Европе одбациле, упркос чињеници да зависе од руског гаса. Прво су се супротставиле Пољска и три прибалтичке републике, а потом и Бугарска, Данска, Финска и Холандија. На нов начин плаћања пристале су Немачка, Аустрија и Италија, што је доказ да Русија оваквом врстом уцене без сумње може да намеће своје услове.
Још једна од метода руских уцена односи се на прехрамбену робу. С почетка сукоба руска ратна морнарица је блокирала све украјинске луке преко којих је ишао извоз украјинских прехрамбених производа, превасходно житарица и јестивог уља. Уз то, руска војска је заузела територије на југу Украјине са плодним пољопривредним земљиштем које је доносило не мали принос. Због борбених дејстава и минирања територије постоје проблеми са сетвом и на деловима Украјине који нису под руском контролом. У исто време Русија је забранила извоз хране, што је довело до поремећаја на светским тржиштима. Процењује се да су Русија и Украјина до почетка конфликта контролисале 20-25% светског тржишта пољопривредних производа. Тренутно земље Запада покушавају помоћи Украјини да извози храну копненим коридорима, али то се ипак показује као недовољно.
Процене говоре да се ради о око 200 милиона људи у целом свету који могу на себи осетити кризу прехрамбених производа. Дефицит тако велике количине хране повећава њену цену у свим крајевима света, али може довести и до глади у неким сиромашним земљама, пре свега у Африци али и на Блиском Истоку. Например, Египат је 80% пољопривредних производа увозио управо из Украјине и Русије. Глад и несташице могу изазвати нестабилност у неким земљама, преврате, револуције и грађанске ратове. Такве нестабилности могу покренути и масовну емиграцију из тих земаља, а талас емиграната би се усмерио, наравно, ка Европи. Штавише, у току ове године, према подацима ОУН, из Украјине у Европу избегло је више од 6 милиона људи, што изузетно оптерећује европску економију. Додатни талас избеглица из Африке и са Блиског Истока представљао би озбиљан изазов за Европу. Управо зато Путин користи „прехрамбену уцену” и за сада није јасно како ће се Запад носити са овим проблемом. Руски представници водили су преговоре о деблокади Црноморских лука, али су заузврат тражили укидање дела санкција Русији.
Западни лидери нашли су се пред тешким одлукама, јер ако изађу у сусрет руским уценама, оне се могу појавити и по неким другим питањима. Са друге стране очигледно је да су руске власти предузеле адекватне мере како би што више умањила утицај Запада на конфликт који траје у Украјини.
Извор: Правда
