Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Илију, у народу познатог као Илија Громовник.
Родом из племена Аронова, из града Тесвита, због чега је назван Тесвићанин, пророк огњене вере и строгог живота. Чинио је чуда још за живота.
Како каже предање, на Тавору, приликом Преображења Господњег јавио се, заједно са Мојсијем, апостолима. Према предању, у огњеним кочијама узнет на небо, чуван Богом у рајским насељима. Њега видеше три Света апостола на Тавору, и опет ће га видети обични смртни људи пред други долазак Господњи на земљу.
Свети Илија је присутан у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком.
Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године. Верује се да је управо Илија тај који одређује када и где ће падати киша, а када ће да буде суша. Због тога се и до данас у сеоским крајевима задржао обичај да се на Светог Илију никако не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.
У народу постоји и изрека "од Светог Илије сунце све милије", што значи да празник означава прекрентницу и крај тропским летњим данима.
Верује се да је на данашњи дан добро узети мед ради здравља. Обичај некада је био да мајке мажу децу медом да би целе године била здрава. Такође, многи родитељи деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.
Празник је обележен црвеним словом у календару Српске православне цркве и празнује се литургијски и освештавањем славских колача и жита. Светом пророку Илији, који је крсна слава бројних српских домаћина, посвећен је Манастир у Руденици, у близини Александровца, који датира из доба цара Лазара, и у обнови је.
Предање каже да се Свети Илија вазнео на небо и да је и даље жив. Он ће, према предању, бити претеча другог доласка Христовог у који верују припадници ове религије.
Срби су преласком у хришћанство многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију. По народној традицији, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен.
Грмљавина је тутњава његових кола којима се он вози по небу и облацима. На иконама се Свети Илија представља или како на ватреним колима иде на небо, или како држи нож у руци као знак да је њиме поклано 450 лажних Валових зреца на брду Камил, или како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Свети Илија је у Србији био слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Међутим, након пропасти краљевине Југославије и доласка комуниста на власт, слава је престала да се поштује.Године 1992. Свети Илија поново постаје слава ваздухопловаца.
Извор: Правда
