У образложењу суспензије али и отказа уговора у раду наводи се да је запослени на протесту “неовлашћено давао усмено саопштење о пословању Послодавца, за шта није имао сагласност непосредног руководиоца”, те да је притом износио неистине о предузећу. Наводи се и да је тиме учинио повреду радне обавезе и “није испоштовао радну дисциплину”, а све то противно интерном акту, Правилнику о обавезама саобраћајног особља ГСП Београд.
– Суспендован сам са посла јер се нисам на време појавио на послу 14. јула, када је био заказан други протест и на ком сам се појавио као један од организатора. Требало је да се појавим први дан у новом погону Космај, у који сам премештен, такође по казни, због учешћа у првом протесту из јуна месеца. По договору са надређенима, тај дан сам успео да оправдам и договор је био да се јавим сутра на посао у исто време, како би ме инструктор провео кроз погон и показао ми аутобусе. Међутим, истог дана, на кућну адресу су ми двојица запослених из из погона Космај донели два документа да примим и потпишем, упозорење и решење о суспензији. Ја сам то одбио да примим, него сам отворио боловање. Решење је стављено на огласну таблу већ сутрадан, то је исто као да је уручено – испричао је Стефановић.
Међутим, он скреће пажњу да је цео поступак ишао по скраћеном поступку и незаконито.
– Прво је требало да добијем упозорење у ком стоји да уколико у наредних шест месеци направим исти прекршај, следи суспензија. Али се суспензија не доставља истог тренутка са упозорењем. Суспендовање на месец дана може да се понови два пута, али су у мом случају пожурили и пре истека првог месеца доставили су ми друго решење о суспензији, а десет дана после тога, уручили су ми отказ. Није протекло ни два месеца од упозорења за суспензију, а камоли за отказ. Све је урађено онако како не би требало да буде. Неком се очигледно негде жури, а сумњам да је то због најаве да ће генерални диреклтор бити смењен, па жури да са мном заврши пре него оде – објашњава Стефановић.
– Дакле, све је то због једног дана кашњења због протеста, и што сам говорио на протесту и рекао да се тендер за набавку опреме одеће за раднике, радио по наруџбини за једног добављача. На протесту сам био са својим колегама, да се изборимо за боље услове рада и веће плате, али је то за моје послодавце прекршај, а не слобода говора. Одлазећи на три састанка са генералним директором, видео сам да од свега тога нема ништа, да су они толико забраздили да не дозвољавају саобраћајном особљу повећање личног дохотка, а да су менаџменту повећали плате, онда смо се одлучили на тај потез да направимо један протест, затим је дошао и други. Да кренемо у борбу са неодговорним људима на одговорним местима – каже Стефановић.
Он објашњава да ће осим фирме, тужити и директоре Момчиловића и Крстовића, тражиће надокнаду у новцу, јер за време суспензије прима само четвртину дохотка, али и обштећење за мобинг и повратак по хитном поступку на посао, преко инспекције рада.
– Тражићу да радим док траје поступак, па уколико се докаже да сам ја стварно направио тежу повреду радне дисциплине, ја одлазим, али ако не, ја настављам да радим. Нажалост, приморали су ме да то урадим. Ја сам био против тога да се окрећем против фирме која ме је отхранила. Моји отац и мајка и ја са њима радили смо у ГСП, сво троје имамо сто година стажа и не може један Крстовић, који је дошао пре шест година, да каже да је више воли од мене. Јер мени је та фирма стварно као друга кућа, док је њима само крава музара. Нисам тужио фирму када нам није исплаћивала пун износ за топли оброк, нисам тужио ни за прековремене сате који се не исплаћују, и који су мање плаћени него редовни. Али ме је сада та екипа натерала да подносим тужбу против предузећа – наводи Стефановић.
„Плату фиктивно запосленог деле три директора“
Он наводи да је у ГСП-у било много већих преступа који су прошли уз благослов појединих надређених, док се њему даје отказ због једног дана кашњења.
– Тројица колега, чија имена се знају, унутрашња контрола је ухватила да су у ноћној смени наплаћивали карте путницима а карте нису давали. Они су само премештени у дневну смену, без других санкција. Али су били заштићени од репрезентативног Самосталног синдиката – прича Стефановић.
Он наводи и име човека који је фиктивно запослен у предузећу али да се ту не појављује, већ његову картицу оверавају други, док плату деле три директора. “Он ради приватни посао, њему та плата није потребна али му треба стаж и онда то тако функционише”, тврди Стефановић.
Знају да возила нису исправна, а шаљу их на улицу, да би добили бонусе
– Много је нерегуларности у ГСП-у, примера ради, у 80 до 85 одсто случајева возила излазе неисправна на линију. Разлог је тај уколико у интервалима рецимо осам сати па десет па 12, 14, шаље се извештај колико је возила на стању на улицама у том тренутку. Уколико није одређени, планирани број возила за тај дан у том тренутку на улици, ГСП плаћа пенале Граду, као и приватници. Да не би плаћали пенале, на силу извозе неисправне аутобусе, да би их било довољно. Ја лично сам одбио директора свог погона да истерам један аутобус. Он каже: истерај га само због бројног стања, ја сам рекао нећу. Он зна да је неисправан и опет покушава. Директори погона знају да возила нису исправна и свесно их шаљу на улице – прича искуства Стефановић.
Он додаје да руководство има бонус ако не потроши новац за резервне делове, те то максимално користи.
– Дакле, уколико у том месецу не потрошите новац предвиђен за резервне делове, добијете бонификацију 20 или 30 одсто на плату. Значи, успешан директор, није потрошио новац, а овамо што возило излази неисправно, то нема везе. Нема везе што путници уђу у аутобус где од три осовине, кочи само средњи десни точак. а путници то не знају, тврди Стефановић.
– Узели су нам све. Имали смо нашу службу одржавања. Комплактни наши уређаји и системи за прање, користи приватна фирма, само прошарају метлом, већина возача не да да им улазе у кабину и чисте прљавом крпом таблу. зато су возила као да нису чишћена уопште. Имамо правну службу централну од око 70 људи која се налази на Дорћолу, имамо по два три човека као правне екипе по погону сваком. Они ангажују адвокатску канцеларију за огромне суме новца, у свим поступцима. Рецимо, поквари се аутобус, ми немамо резервни део, наш возач седне и одвезе га у фприватну фирму у Добановцима, они ставе тај резервни део , паркирер врати аутобус код нас у гаражу, наши механичари уграде тај део у аутобус а ови наплате све – прича даље наш саговорник и наводи још примера несанкционисања и “јавашлука”.
– Износили су људи гориво, мазиво, маст, чак и у аутобусима, који би требало да се прегледају када излазе из гараже, из круга погона, али се то не ради. Много тога се крало – каже Стефановић.
Али, напомиње и да су људи у великом страху.
– Нас возача је око 2.500, а врло мало је оних који су спремни на отказ и претње и премештаје и мобинг. Нећу да препустим лоповима моје предузеће, и зато се борим. Спреман сам био ја на ово (отказ) , већ код првог протеста. Само нисам очекивао тако брзо. Али се надам и да ће нови градоначелник да испуни обећање да ће да очисти ГСП од руководилаца који злоупотребљавају положај.
Извор: Данас
