Пише: Иван Пајовић
Одлуке које Русија доноси и потези које вуче у сфери своје енергоекономије у дословном смислу излуђују тзв. колективни Запад. Ова земља, упркос санкцијама које су наметнуле западне земље, успева да повећа своје приходе од извоза енергената. Тзв. колективни Запад заједно са Јапаном покушао је да разруши руску економију разним видовима санкција и ометања извоза нафте и гаса. Међутим, Москва је пронашла алтернативна експортна решења која озлојеђују све њој непријатељски настројене земље. Поред тога што продаје енергенте по повољним (додуше ипак привилегованим) ценама великим купцима као што су Кина и Индија, она успева да прошири своје тржиште, нпр. чак и на Авганистан. Јасно је да не постоји универзални начин како би Русија била спречена да продаје нафту и гас, а азијски купци перманентно повећавају куповину.
У складу са слабостима своје санкционе политике, Запад је почео да разматра нека нова решења. Земље Западне Европе, налазећи се на граници енергетског колапса, све су ближе одлуци да ослабе санкције и омогуће потпуно слободан доток нафте из Русије. Јапан је у јулу поново почео да купује руску нафту, премда је само месец раније потпуно прекинуо њен увоз. Не може се борити против неминовности.
Руска економија се убрзано опоравља захваљујући екстрапрофиту од високих цена енергената. Упркос томе што се очекивало да ће санкције оставити економију у руинама, руска државна каса се пуни повећаном брзином. Према прелиминарним прогнозама, приходи буџета у овој години повећаће се за 38% у односу на претходну годину. Упркос тешкоћама, руске власти успеле су чак и да повећају зараде запослених у јавном сектору и уведу одређене олакшице становништву. Само пре неколико месеци западни експерти прогнозирали су пад руске економије за 12% у 2022. години, међутим стварност их је демантовала, па су ту прогнозу недавно преиначили у очекивани пад од 4,2%. Овај податак говори како и руски непријатељи признају жилавост руске економије и постојање реалних могућности њеног брзог опоравка.
Руска статистичка агенција Росстат објавила је податке о инфлацији. У августу је забележен благ пад потрошачких цена од 0,8%, али то није значајан податак, пре свега јер у касном летњем периоду стижу на тржиште јефтинији сезонски пољопривредни производи. До краја четвртог квартала ове године очекује се инфлација од 10 до 12%, што се под датим околностима може сматрати сасвим прихватљивим и подношљивим.
Када је у питању тржиште нафте, генерални секретар ОПЕК-а Хајтам Ал Гаис није оптимистичан у својим прогнозама, наглашавајући велики светски утицај Русије у сфери трговине овим енергентом и инсистирајући на наставку сарадње са овом земљом. Он очекује велику енергетску кризу на зиму и сматра да ће се светска ситуација до краја године веома погоршати, управо онда када наступи европски ембарго на увоз руске нафте. До краја године он очекује цену нафте од око 125 долара за барел, али реално она може бити и знатно виша.
У сваком случају, следећа зима ће у економском смислу бити једна од „најзанимљивијих” у последњих неколико деценија. Због раста цена енергената у Европској унији ће се наставити раст дефицита трговинског биланса, а постоји реална могућност да ће Брисел наставити да (за разлику од Американаца) штампа све веће количине новца у покушају да што више одложи катастрофу, али такви поступци (тј. погрешне мере) по правилу само воде већем паду. Неповољна економска ситуација може довести до велике затегнутости и антагонизама између самих земаља Европске уније, па чак и до тога да неке од њих одбију послушност централним европским политичким и финансијским институцијама.
Можда је управо то сценарио на који Москва рачуна. За кога време ради – показаће наступајућа зима.
Више текстова аутора Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
