Према његовим речима, за то постоје сви разлози. Државни дуг је премашио 30 трилиона долара. Инфлација је највећа у последњих 40 година.
Амерички државни дуг је дуг савезне владе према повериоцима. Новац се позајмљује од пензионих фондова и фондова осигурања, појединаца, корпорација и других земаља.
Због тога Вашингтон покрива буџетски дефицит. Средства иду за здравство, инфраструктуру, одбрану и друго.
О превисоком нивоу јавног дуга САД прича се више од годину дана. Обавезе земље расту скоком до крајњих граница: премашују 30 трилиона долара, подсетио је Патрушев.
„Као резултат тога, Вашингтон ће пропустити, као што је већ урадио, обавезе према Русији. Финансијска имовина било које државе деноминирана у америчким доларима и еврима једноставно ће бити украдена“, нагласио је он током видео консултација високих представника Русије и држава чланова АСЕАН-а (Асоцијација нација Југоисточне Азије).
Према његовим речима, емисија новца коју су покренуле САД и ЕУ довела је до наглог скока цена хране и енергената. Током пандемије, Запад је штампао рекордну количину средстава за 40 година. САД – скоро шест трилиона долара, Европа – око три трилиона евра.
Вашингтон је кривац за „заиста невиђену кризу у коју Европа данас урања“, каже Николај Патрушев. Плус, утицале су и санкције „које су Американци увели својим партнерима на своју штету”.
Деструктивна политика Сједињених Држава задаје ништа мање озбиљан ударац земљама АСЕАН-а. Сада су, на пример, принуђени да вишеструко скупље купују пшеницу.
Иначе, укупан јавни дуг САД и Јапана приближава се половини глобалног БДП-а – утицао је неконтролисани раст задуживања водећих светских економија.
„Ако неко узима све више и више нових кредита, покушавајући да реши проблем постојећих, онда је то или неадекватна особа или преварант који у почетку није имао намеру да враћа дугове“, каже Александар Венедиктов, заменик секретара Савета безбедности Русије.
САД се све више задужују од 2008. За време Барака Обаме, обавезе су порасле за 9 билиона долара. Под Доналдом Трампом још седам. Они су 2018. чинили 78 одсто БДП-а. Већ тада је Светска банка овај ниво назвала изузетно опасним. Током пандемије дуг је почео још брже да расте и 2021. године прешао је границу од 100 одсто БДП-а.
„Повећање јавног дуга је основа америчке економије, која постоји због производње главне робе Сједињених Држава – долара. Међутим, сада је ситуација погоршана високом инфлацијом, успоравањем потрошње, повећањем Фед-а стопе и трошкова кредитирања.
Стога ће се ускоро у Белој кући поново поставити питање: повећати горњу границу јавног дуга или прогласити неизвршење обавеза према спољним обавезама. Како пракса показује, америчке власти из године у годину бирају прву опцију, „објашњава Федор Сидоров, оснивач Школе за практично инвестирање.
Без обзира на то, ризици неиспуњења обавеза су се заиста повећали, наглашавају аналитичари. Америчке власти и даље раде по моделу постављеном 1990-их. Расходи знатно премашују буџетске приходе, а финансира се добијањем нових кредитних средстава.
„Међутим, последњих година су се појавиле нове јаке економије – Кина, Индија, Саудијска Арабија, Турска, Иран – које теже да пређу на међусобне обрачуне у националним валутама. То ће смањити зависност од америчког долара и неће га држати на рачунима са централним банкама.
Ако се потражња за доларима смањи и мало људи буде спремно да купи америчке државне обвезнице, Вашингтон ће морати радикално да промени економски модел, али за то ће бити потребне деценије“, каже Роман Еткинд, специјалиста за међународна финансијска тржишта.
Осим тога, на примеру Русије, постало је јасно да Вашингтон и ЕУ у сваком тренутку могу да замрзну новац друге земље. Према америчком Министарству финансија, средства Руске централне банке су блокирана за око 300 милијарди долара, као и друга имовина – још 30.
„И то упркос чињеници да Русија испоручује енергетске ресурсе потребне за индустрију и грејање, као и житарице, ђубрива. Највероватније, из тог разлога, Кина је почела да продаје државне дужничке хартије од вредности Сједињених Држава.
Поред тога, ризик од сукоб на Тајвану би могао да доведе до озбиљних последица и по кинеску економију“, наставља Еткинд.
У међувремену, највећа емисија у последњих неколико деценија већ се осећа. Тренутни економски проблеми ће на крају довести до рецесије у САД. Доћи ће ове године са вероватноћом од 45 одсто, упозоравају стручњаци Ројтерса.
Међутим, акумулирани потенцијал ће омогућити Сједињеним Државама да задрже светско економско лидерство још неко време. Мало је земаља у стању да напусти долар преко ноћи. По обиму коришћења у међународној трговини, америчка валута заузима прво место – 41,19 одсто. На другом реду је евро – 35,49. Следе фунта стерлинга (6,45) и јапански јен (2,82). Кинески јуан је заокружио првих пет са 2,2 одсто укупних трансакција.
Извор: webtribune.rs
