Пише: Сретен Егерић, пуковник у пензији
Након почетка Специјалне војне операције Савезничких снага (Војске Руске Федерације, оружаних снага ДНР и ЛНР) у ДНР и ЛНР, више пута је од стране државног и војног руководстав из Кијева (уз медијску подршку првенствено из САД и Велике Британије) најављивана контраофанзива украјинских ЗСО са циљем „избацивања руске војске са територије Украјине и враћање полуострва Крим“ у састав Украјине.
Обилно достављање наоружања и убојних средстава од стране земаља чланица НАТО, за један од циљева је имало и потхрањивање снага за „извођење противофанзиве“. До масовних војних дејстава украјинских ЗСО на правцу Харкова и Николајев – Херсон није дошло, а покушаји батаљонских борбених група украјинских ЗСО да донесу неке значајне војне резултате, завршили су се великим губицима украјинске стране у људству, наоружању и опреми.
Медијски покушаји да се поједина дејства, прикажу као велики успех украјинских ЗСО („шетање“ граничног стуба са украјинским државним ознакама по пољу кромпира североисточно од Харкова и „експресно“ одликовање свих учесника „догађаја“, као и покушај десанта на Змијско острво уз бацање заставе Украјине из ваздуха на исто), врло брзо су утихнули и гурнути у заборав.
Већина аналитичара, геополитичара и војополитичких коментатора, била је склона да тврди да Украјина нема ресурса за извођење противофанзиве и да од исте „неће бити ништа“.
Међутим да ли је то баш тако?
Поуздано је то да украјинске ЗСО и поред обилних и значајних донација у наоружању и опреми, немају ресурса за извођење нападних борбених дејстава великог обима, али за извршење појединачних дејстава на „тачкасте циљеве“ имају ресурсе и уживају потпуну војно-обавештајну и политичку подршку САД и Велике Британије. Уз помоћ планера, првенствено оних из Велике Британије, Француске, Немачке и наравно САД, украјинске ЗСО су отпочеле „противнапад“ са располажућим ресурсима, који се огледа у извођењу великог броја дејстава (која узгред буди речено неодољиво подсећа на копију вијетнамске „ТЕТ офанзиве“ против Американаца – из чега се види и ко је главни планер и наредбодавац) како на војне и цивилне циљеве како на простору ДНР и ЛНР, Руске Федерације, тако и оне против народа Русије и на простору суседних земаља.
Сем војних дејстава паралелно се изводе и дејства на обавештајном, медијском, политичком, културном и економском плану, чију су носиоци првенствено земље НАТО и ЕУ, у чему челно место заузимају бивше чланице Варшавског уговора, три Словенске земље централне Европе, и бивше чланице СССР, Балтичке земље. „Проитвофанзива“ украјинских ЗСО, одвија се интензивно у задњих неколико месеци и огледа се у извођењу неколико врста дејстава.
Прво, у свакодневном неселективном бомбардовању цивилних циљева, првенствено артиљеријом и вишецевним лансерима ракета, града Доњецка и приградских насеља који су ослобођени, али и других насељених места у ДНР, ЛНР и РФ, наносећи жртве и непотребну патњу цивилном становништву (за протеклих осам година нисмо чули ни једно оглашавања НАТО упосленика из Србије, осуду украјинске стране за наведено дело и терорисање становништва, већ оптужбе Савезничких снага за гађање цивилних циљева – већ виђено од стране истих на простору Хрватске и БиХ Федерације, претходне СФРЈ). Неселективним гађањем цивилних циљева, украјинске снаге настоје да унесу панику, ослабе и сломе морал цивилног становништва и тако утичу на подршку у извођењу Специјалне операције.
Друго, размештање украјинских ЗСО и дејство из објеката који подлежу заштити по међународном праву (болнице, школе, културне установе), да би у случају узвратне ватре оптужиле Савезничке снаге (наравно није било оглашавања НАТО упосленика из Србије да осуђују украјинску страну за наведено дело, већ оптужују Савезничке снаге за гађање „заштићених“ циљева – већ виђено од стране истих на простору Хрватске и БиХ Федерације, претходне СФРЈ). Оваквим поступцима, украјинске снаге настоје да изазову осуду „светске јавности“ Савезничких снага и изнуде предузимање економских и политичких мера према Руској Федерацији. Државе чланице НАТО и ЕУ које себе „скромно“ називају светска јавност већ су предузимале мере за разне измишљене догађаје, тако да је овај ресурс готово истрошен.
Треће, ватрено дејство по објектима који садрже опасне материје. У последњих месец дана интезивирано је дејство по нуклеарној АЕС „Запорожје“ (и насељу Енергодар где живе запослени у АЕС „Запорожје“), првенствено по објектима у којима је смештено искориштено нуклеарно гориво и објектима у којима су смештени нуклеарни реактори. Дејство је тежишно извођено из оруђа достављеним од старне НАТО (хаубице калибра 155 mm, ракетним пројектилима испаљеним из ракетног система „HIMARS“, као и ракетним пројектилима „AGM-114 Hellfire“). Поред жртава међу цивилима запосленим у АЕС „Запорожје“, оштећени су поједини објекти административне намене и део водоинсталација за расхладне системе (наравно није било оглашавања НАТО упосленика из Србије да осуђују украјинску страну за наведено дело, већ оптужују Савезничке снаге за гађање „заштићених“ циљева – већ виђено од стране истих на простору претходне БиХ – оштећење хидроелектране „Зворник“).
Првенствени циљ дејстава украјинских ЗСО је био да се преко „јавног мњења Западних земаља“, издејствује напуштање наведеног простора од стране Савезничких снага и поседање наведеног објекта снагама украјинских ЗСО. Обзиром да наведени циљ није остварен, отпочело се са реализацијом друге фазе, наставак ватереног дејства по објеку АЕС „Запорожје“, уз ангажовање државних руководстава три Словенске земље централне Европе на непрекидном понављању мантре о „њиховој угрожености“ у циљу активирања члана пет „Вашингтонског споразума“, ради „увођења “ на „мала врата“ снага НАТО на простор Украјине (ради чега је и председник суседне земље највероватније допутовао 23.08.2022. године у Украјину) и заштите одређених објеката од „агресора“.
Четврто, дејство по значајним цивилним објектима или војним објектима, вођеним пројектилима из беспилотних летилица или ракетама из ракетног система „HIMARS“ и ракетама „Brimstone“ (исто није било могуће извести без обавештајне подршке или чак и директног учешћа држављана САД и Велике Британије и употребе високопрецизних пројектила навођених ГПС системима). Овим дејствима украјинске снаге настоје да унесу дезорганизацију у руковођење и командовање Савезничким снагама, унесу панику, ослабе и сломе моралн цивилног становништва и утичу на подршку извођењу Специјален операције.
Пето, напад и убиства значајних културних, војних и политичких руководиоца на територији ДНР, ЛНР и Руске Федерације, од стране украјинских ЗСО, извођењем терористичких напада (убиство Заменика начелника администрације Новохарковскаја, Виталиај Гура, убиство руске новинарке Дарје Дугине) или дејством вођеним пројектилима (покушај убиства председника ДНР 23.08.2022. године Дениса Пушулин – наведено дејство извршено ракетом из ракетног система „HIMARS“, исто није било могуће извести без обавештајне подршке или чак и директног учешћа држављана САД и Велике Британије – већ виђено на простору СРЈ када је покушано убиство председника СРЈ дејством ваздухопловних вођених пројектила за време агресије НАТО). Овим дејствима украјинске снаге настоје да унесу дезорганизацију у руковођење и командовање Савезничким снагама, унесу панику, ослабе и сломе морал цивилног становништва и утичу на подршку извођењу Специјалне операције.
Шесто, инсценирање догађаја са великим бројем жртава код цивилног становништва, ради покретања „западног јавног мњења“, обзиром да интерсовање за „украјинске проблеме“ опада и да се становништво земаља НАТО и ЕУ окреће предстојећимх политичким и економским проблемима у својим државама. Најпогодније време за то је 24.08.2022. године, Дан државности Украјине. Председник Украјине је у обраћању јавности 22.08.2022. године већ „упозорио на наведену могућност напада од стране Русије“ (наравно овог пута су се огласили и НАТО упосленици из Србије, „предвиђајући“ и ширећи вести у медијима о „злим Русима“- већ виђено од стране истих на простору БиХ Федерације – случај „пијаца Маркале“).
Кључни разлог за овакав начин „вођења борбених дејстава“ како украјинских ЗСО тако и њихових савезника и руководилааца из НАТО и ЕУ су порази и губици које украјинске ЗСО трпе у људству, наоружању и опреми на фронту, посебно рејонима Николајев, Харков и тежишно Сољедар и Артјомовск. Сем губитака у људству и опреми, показало се да НАТО „чудо од оружја“, које је испоручивано Украјини, не поседује „разарајући учинак“ и ефикасност која је пропагирана у првих пар месеци. Такође, показало се да НАТО и ЕУ планери, нису добро проценили и предвидели све варијанте у току сукоба и да су подбацили.
Кључна опција која им је преостала у покушају да успоставе баланс снага, вероватно је изазивање масовних губитака у цивилном становништву, покушај слабљења морала извођењем терористичких акција и покушај задржавања пажње светске јавности на Украјини, уз изналажење изговора за улазак на простор Украјине, а вероватно самим тим и директни војни сукоб са Руском Федерацијом. Руско државно и војно руководство не сме сметнути са ума да се против Руске Федерације и њеног народа изводи нетипична „специјална“ асиметрична противофанзива, како у војном тако и у свим осталим сегментима људског живота, те би стога могла у наредном периоду сем потеза на бојном пољу, којима слама војну моћ украјинских ЗСО и њених савезника, морала да одговори и нетипичним -„специјалним“ асиметричним поступцима и средствима, како би противницима указали да су се приближили „црвеним линијама“, после којих нема повратка.
Наравно, све то водећи рачуна као и до сада о поштовању норми и права, макар у мери у којој га поштује и противник који дејствује из сенке.
Више о стању на фронту у Украјини прочитајте ОВДЕ.
Извор: Српска аналитика
