Анализу Александра Сладкова преносимо у целости:
Први пут од рата у Кореји, наша домаћа артиљерија се сударила са западном (да, Украјинци пуцају, али инструктори, а понекад и командири топова су странци, а сами топови су НАТО). Две артиљеријске школе се боре једна против друге: руска и западна.
Западни артиљеријски системи непријатно су нас изненадили својим дометом, прецизношћу и разноврсношћу савремене муниције. Поред тога, наши блогери и аналитичари често заборављају да помену фактор мобилности, али сада су М777 аеромобилни и заузимају нишу у америчкој војсци слично нашим Д-30.
Сви ови фактори јасно произилазе из америчке војне доктрине, у којој је важна стратешка мобилност, кажу, данас смо у Сирији, а сутра у Донбасу, али то није главна мобилност – пребацивање таквих артиљеријских система у театру војних операција је згодно и једноставнп.
Немогуће је створити квантитативну предност у артиљерији на одређеној линији фронта, чак ни са западном (украјинском) логистиком, па је акценат на техничкој супериорности.
Ми смо се, у нашем концепту могуће конфронтације са Западом, припремали за рат, стварајући што више оружја.
Нисмо били паметни да користимо нове технологије гађања артиљерије, само смо жигосали и штанцали топове, гомилајући муницију. На крају се овај приступ исплатио. Имамо више оружја од непријатеља. Имали бисмо и средства артиљеријског извиђања и ласерске ознаке циљева – уопште, тада би „цео свет био у рушевинама“. Ипак, ми, не поседујућиинтервалу.
И ми и НАТО данас проверавамо исправност наших доктрина у пракси у многим аспектима. Шта је важније: мобилност и модуларност ХИМАРС-а или број торнада и урагана? Може ли десет старих артиљеријских система („Стаљинов маљ“) Д-20 надмашити два М777? Шта је важније: номиналне карактеристике „Коалиције“ или број дивизија са стварним „Мста-С“?
Да ли је у праву газда који је отворио магацине са залихама топова Д-20 и граната од 152 мм? Да ли је тачно да их, користећи старо оружје, успешно користимо уместо да чекамо модернизације и ново оружје? Али ради!
Данас се војници боре са оним што заиста имају, ослањајући се на вештине и тактику, користећи снагу постојећег оружја.
Ово је једино брзо решење. Али сутра почиње битка умова стратега, дизајнера и економиста у потрази за најбољим тактичким и техничким решењима доступним у масовној производњи. Непријатељ је схватио да квалитативна надмоћ уступа квантитативној. Које ћемо лекције научити и које ћемо одлуке донети?
Треба отворити још пар фабрика за производњу "Рапира" и Д-30, "Мста"? Или узбуркати интелектуално окружење војно-индустријског комплекса? Мислим да вреди измишљати и тестирати нове системе. Ово ће нам дати предност у будућности.
О погибији легендарне жене команданта војске ДНР прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
