УНУТРАШЊИ АСПЕКТ КОСОВСКИХ ДОГАЂАЈА

Политика је рационална делатност, па се стога у њој барата пре свега чињеницама, а не емоцијама. Нови догађаји на Косову и Метохији су сасвим очекивано изазвали узнемирење код српских патриота, али српске патриоте, нажалост, неретко заборављају чињенице. А чињенице говоре да су последње одлуке сепаратистичких власти у Приштини само закономерна последица Бриселског споразума из 2013. године, а Бриселски споразум само закономерна последица Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом из 2008. године. У политици не одлучују резултати анкета јавног мњења, већ резултати на изборима, а на свим претходним изборима већина грађана је подржала странке (позиционе и опозиционе) које су за улазак Србије у ЕУ. Целокупна политичка и корпоративна елита и већина интелектуалне елите у Србији је за улазак Србије у ЕУ по сваку цену. Долазак на власт и опстанак у привилегованим најамничким политичким пословима у Србији се већ годинама плаћа државним суверенитетом. И приликом кризе око аутомобилских таблица и нових личних докумената, коју Вучић представља као своју “победу“, рачун је сасвим сигурно плаћен државним суверенитетом. Како и у ком обиму, сазнаћемо убрзо.

Након 24. фебруара 2022. све је теже у Европи спроводити политику истовременог "седења на три-четири столице". Како Вучићу буду убрзано долазили на наплату дугови од великих светских поверилаца, његова кукњава биће све већа, а биће све већи и хаос у Србији, као увод у нову десувренизацију.

У исто време сваки Србин ће морати коначно да се определи шта му је прече - лични и породични комодитет или држава и нација. Притом, када будемо државно развлашћени и национално понижени и подељени, обећани комфор ће се показати као илузија у земљи недођији. Јер, када Јуда после издаје Христа врати јеврејским првосвештеницима тридесет сребрњака, рекавши "Сагреших што издадох крв невину ", тада му они рекоше: "Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети". Да ли ћемо прекинути националну хипокризију започету издајом Републике Српске Крајине 1995. године?

СПОЉНОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТ КОСОВСКИХ ДОГАЂАЈА

Пошто није успео да војно заустави Русију у Украјини нити да је санкцијама економски изолује, Запад на Балкану покушава да отвори ново жариште које треба додатно да ослаби позицију Русије. У тренутку када Русија не може да води рат на два фронта, отварање балканског фронта може довести до потпуног истискивање Русије са Балкана. Многи на Западу, али и у Београду, призивају невоље у којима треба да се покаже немоћ Русије.

Балкан је истовремено идеалан за изазивање сукоба између Москве и Анкаре, који је насушно потребан Англосаксонцима. Зато ће на подстицај Запада нови косовски догађаји резултирати новим прекомерним јачањем турског фактора на Балкану. Отуда је разговор министара Селаковића и Чавушоглуа о Косову био сасвим очекиван.
Играју се, као и увек, англосаксонске прљаве игре.

КУДА И КАКО

Русија нас је, као и много пута до сада, подржала у одбрани наших виталних интереса око Косова и Метохије. Али је Лукашенко, чију смо државу издали и којој смо увели санкције, иако нам је био савезник за време НАТО бомбародавања 1999, јасно рекао да ускоро неће бити могуће седети на више столица. Вучићева политика, која је увек била јефтини шоу за обмањивање наивчина, ускоро ће се суочити са стварношћу.

Баш тада се морамо сетити ко нам је истински савезник. Ми, а не Вучић. Само наш притисак на Вучића ће спречити издају, наш коначи слом и понижење.

Ако се не сетимо, биће касно.

Крваво смо, увек и свагда, плаћали своје илузије не само о лажној „браћи“, Хрватима и Словенцима, него и о лажним западним „савезницима“.

Један од наших највећих историчара, покојни др Драгољуб Живојиновић, о томе је говорио: “Нема сумње, Срби су творци свих тих заблуда везаних за савезништва и пријатељства. Срби су творци и других заблуда са којима ће се тек срести./.../ А у страну је гурана једина истина да нам је Русија била једини пријатељ све до њеног слома./.../ Говорим о Русији, земљи на коју се нисмо ослањали. Напротив, били смо бастион, барикада против ширења њеног утицаја на Балкану. А већ од јулске кризе 1914. могло се видети ко нам је прави пријатељ и савезник. Русија је тих дана одмах заузела јасан став. Децидно је рекла и савезницима и нашим непријатељима да неће дозволити да Србија буде поражена и покорена и да ће Србији пружити сваку врсту помоћи/.../ Највише због Русије, Французи су пружили Србима савезничку руку./.../ Енглези су све друго били само не пријатељи Србије. Напротив, Србе органски не воле, ни њихово јавно мнење, ни њихов естаблишмент. О нама су те 1914 писали најгоре, говорили најружније. Није било ни дневног листа, ни готово политичара, ни генерала наклоњеног Србима. /.../ У нашој најтрагичнијој ситуацији водили су хајку против Србије, отворено су је и у најтрагичнијим тренуцима уцењивали и оптуживали за почетак Првог светског рата“(1)

Брзо ће протећи месец дана до нове косовске кризе. Имајмо на уму – англосаксонско насиље над истином о Зѕаветној Земљи нашег народа, удружено са русофобијом и србофобијом, не сме нас уплашити. Не бојмо се силе: бранимо Светињу!

УПУТНИЦА:
1. https://istorijabl.weebly.com/1053108610741086108910901080/6

Текст је писан за портал Правда и његово преношење је забрањено без сагласности редакције.

Више текстова аутора Владимира Димитријевића прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда