Пише: др Иван Пајовић
Међутим, постоји и политичко лице овакве ситуације. Русија ситуацију може тумачити и тако као да се Србија на неки начин прикључила санкцијама Запада на руску нафту и тиме учинила корак ка увођењу општих санкција, на шта је политички већ дуже време приморавана. Све то може носити са собом озбиљне политичко-економске последице по односе Русије и Србије. Тумачење може бити и погрешно, али… Поремећај односа могао би се прелити на гасни аранжман и укупну трговинску размену, што носи са собом веома тешке консеквенце.
У економском, тј. трговинском смислу Србија за Русију није значајан фактор, јер је у односу на неке друге земље суштински мали купац од ког ништа не зависи. Међутим, у геополитичком смислу Србија ипак има значај, јер са тог аспекта гледано, Русија се данас налази у не баш завидном положају. Фактички, осим Белорусије, она нема ниједног правог савезника. Њени „савезници” из организације ОДКБ већ су се показали као непоуздани, штавише неки од њих и као прави издајници и на њих Русија тешко може да рачуна, не само због њиховог става, већ и због саме њихове војне, политичке и економске снаге која је веома мала. Дакле – Русија вапије да има политичке пријатеље на светској позорници (уколико у политици ма какво пријатељство постоји) и добри односи са нашом земљом имају за њу не мали значај, јер доказују да ипак цео свет није против Русије. Србија је европска земља која се налази дубоко у позадини непријатељски настројених земаља према Русији, а до сада није заузимала никакав непријатељски став, држећи се што неутралније, упркос веома јаким притисцима САД и Запада да се јасно одреди у тренутку одмеравања геополитичких снага. Неупитно је да је народ Србије у огромној већини традиционално позитивно настројен према највећој словенској земљи, што је у апсолутном складу са политиком коју руководство наше земље води у односу према Русији. Поставља се питање – до када оваква ситуација може да траје и да ли је прича о нафти почетак краја добрих односа.
Политички односи између земаља се са временом и променама ситуација кваре и поправљају, али оно што забрињава је то како би у краткој перспективи изгледало када би Србија ипак увела Русији санкције и политички се дистанцирала од ње.
Као што је речено, оно што највише забрињава је гасни аранжман. Према старом гасном аранжману Србија је куповала гас по цени од 270 долара за 1000 кубних метара, али сада је то већ порошлост. Нови аранжман подразумева и нову цену, упркос одржавању старог принципа да се цена гаса одређује према светској тржишној цени нафте. У овом моменту то за Србију значи да ће нова цена гаса бити око 400 долара за 1000 кубика, али у случају раста цене нафте она може бити знатно већа. Већ са старом ценом гаса Јавно предузеће „Србијагас” повећало је цену крајњим купцима за 9%, а са применом нових набавних цена неминовно је поновно поскупљење. То ће подразумевати нове промене на укупном српском тржишту, тј. кретање навише цена робе на мало, али и цена комуналија. А све ово догодиће се и без икаквог руског политичког притиска преко испоруке гаса. Какав је онда црни сценарио?
Црни сценарио за Србију је увођење санкција Русији. Без икакве сумње Русија би одговорила реципрочним мерама, пре свега у сфери извоза гаса, али и укупне трговинске размене. Какве би турбуленције настале на српском тржишту уколико би Србија била приморана да купује гас по три, четири, па и више пута већој цени – то се не мора ни објашњавати. У протекле две године Србија је увезла гаса из Русије у вредности од око пола милијарде долара, што значи да би се вишеструко повећање цена за исте количине обрачунавало са више милијарди. Увоз нафте и уља у истом периоду чинио је око 330 милиона долара. Скок цена са гасом повезаних производа био би тренутан, а за њима би се навише кретале скоро све остале цене на тржишту. У ситуацији у каквој се налази српска привреда и у околностима под каквим живе наши грађани, то би представљало праву катастрофу. Колико је то заиста вероватно говоре чињенице како гасни рат утиче на највећу привреду у Европи, Немачку, где се мноштво великих предузећа затвара, неки привредни гиганти су на ивици банкрота, цене на мало непрестано расту, незапосленост је све већа, а укупно стање се покушава медијски прикрити како не би настала свеопшта паника у земљи навикнутој да вишедеценијско благостање. Српска привреда је мала, наши грађани су у огромном проценту на ивици егзистенције, инфлација је већ велика, а њу не прати раст зарада. Енергетски ударац који би могла нашој земљи упутити Русија у ситуацији погоршања односа могао би значити економски колапс земље.
У 2021. години српски извоз у Русију чинио је око милијарде долара. Реципрочне мере Руске Федерације могле би се огледати и у ограничавању увоза наших производа, што би додатно повећало наш ионако лош укупан трговнски биланс, који је годинама у дефициту више милијарди долара, без перспективе да се у догледном року стабилизује.
Србија је већ учинила један некоректан политички потез уводећи санкције Белорусији, правдајући се политичким притиском. Белорусија је, наравно, одмах увела контрамере, али срећом по Србију наша размена са том земљом је скоро безначајна. Међутим овај случај говори да би и Русија поступила на идентичан начин уколико би наша земља поклекла под притиском Запада.
Наши „западни партнери” не обазиру се на то да ли Србија може да преживи њихово политичко натезање са Русијом. Њих се не тиче ни да ли ће Србија постојати или не. Наша земља се налази у дословном смислу између чекића и наковња, плови између Сциле и Харибде. Много тога не зависи од одлуке српских власти, јер је њихово суверено одлучивање на јако ниском нивоу. Оно што одржава досадашње стање је јавно мњење, тј. страх од снажног негодовања становништва у ситуацији погоршања односа са Русијом. Остаје нада да ће ове невиђене политичке и економске затегнутости попустити и да ће Србија проћи са што мање последица.
Извор: Правда
