Пише: Александар Ходаковски, командант бригаде „Восток“
Мало ко може да схвати како се свест руског народа у Донбасу разликује од свести руског народа у Русији. Не говорим сада о патетици – него о конкретним стварима.
Осам година неизвесности, непризнавања, претњи експериментима, где се „Минск“ етаблирао као једина могућа мапа пута… А онда брзи искорак и тотална мобилизација, уз појачано вишемесечно гранатирање, чији се крај још не назире. Овај дуготрајни пријемни испит, који је постао начин живота, доводи људе на другачији ниво перцепције, укључујући и перцепцију Русије.
Кад платите такву цену за своју жељу, предмет жеље се схвата на другачији начин. То више није импулс, није порив – то је као да одгајате дете: пет минута задовољства, а онда цео живот одговорности и преживљавања. Али и процена је другачија: строга, пажљива, непристрасна.
Кад западни аналитичари који су према нама непријатељски настројени дају срећну слику онога што се дешава, тврдећи како је Русија изгубила јер није успела да у налету заузме Украјину, запањен сам колико они слабо познају нашу природу и нашу историју.
Гледајући на ситуацију отворених очију и пошто смо на овом пријемном испиту већ дуги низ година постали више испитивачи него испитаници, ми, супротно површној логици, у ономе што се дешава видимо огромну шансу за Русију. Ситуација је Русију довела у такав положај да никакви трикови, никакве политичке технологије, никакво маневрисање између блефа и реалности сад неће довести до резултата – само поштена борба, пре свега, са самом собом.
Држава се мора преобразити у Отаџбину, као гусеница у лептира – а то је оно што Запад не разуме. Он не разуме да се Русија не може мерити обичним мерилима и да је оно што је за Немца смрт – за Руса благо.
О истинама и лажима о Александру Дугину прочитајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
