Пише: Милан Видојевић
Свако овакво "решење" представљено је као велика дипломатска победа владе Србије, тачније председника Србије. Тако већ неколико година, приштинска страна вуче неке "потезе" а ми се (успешно) бранимо. Крпимо рупе које је неко направио и мислимо да то води ка неком "решењу." Овде је присутно трагично неразумевање тактике ЕУ и САД или је, можда ја грешим, присутно разумевање и координисани договор да се ова фарса глуми. Шиптарска страна као нешто прети, онда ми пошаљемо мало војске и војне технике до границе "Косова" и то је као наш "одговор" на њихову "провокацију." И тако годинама уназад и годинама убудуће.
За оне читаоце који нису читали моје текстове или слушали моје емисије направићу малу анализу метода дубоке државе у сфери политике. Корпоративно поимање света и управљање светским процесима подразумева идеологију "нацизма" и "фашизма" јер примењује немилосрдне хијерархијске моделе и тоталитаризам у третирању "потчињених" држава и појединаца, уз све негативне пратеће појаве расизма, антисемитизма и пљачке природних ресурса оних које су освојили оружјем или уценили и потчинили преко корумпираних марионетских влада које су довели на власт и које контролишу из политичке сенке.
Професор Томас Ј.Дилоренцо, професор економије са Универзитета Лојола, доказао је у својим књигама корпоративну структуру у САД назвавши је фашистичком државом, са закључком који гласи: "Корпоратизам је свепрожимајући доминантни мотор који покреће САД, контролише и ствара владу и политику, рат и пословање, медије и образовање, па чак и структуру свакодневне свести америчких грађана."
Навешћу и тринаест техника и алата орвеловског корпоратизма које користи дубока држава у својој фашистичкој доминацији:
1) комунистичка структура рада;
2) измишљени "пословни циклус";
3) контаминација људи (путем флуора, вакцина, загађења, моргелонса, хране - пестицида, ГМО хране, итд.);
4) тероризам под лажном заставом;
5) измишљени и намештени ратови;
6) измишљање у орвеловском стилу невидљивих/неприметних "терористичких мрежа и непријатеља";
7) коришћење медија (укључујући "образовни систем" који су створили корпоратисти) за опште испирање мозга и усађивање сталног страха од
невидљивих/неприметних непријатеља;
8) монополизација и тајно тровање основних ресурса које грађанству требају за преживљавање (храна, ваздух, вода, лекови, земља/тло итд);
9) одвраћање пажње (затрпавање јавности забавом, играма, таблоидима, порнографијом, спортом итд.);
10) подучавање томе како имати робовски менталитет (то се углавном врши путем образовања у јавним институцијама), које траје целог
живота;
11) различити облици немилосрдног осиромашивања и угњетавање грађана;
12) свеприсутно коришћење логора за мучење, логора смрти и рада у концентрационим логорима;
13) уверавање грађана да су слободни док су у стварности робови. Корпоратисти прикривају употребу средстава наведених у тачкама 1-12,
притом непрестано уверавајући становништво да живот не може бити бољи (напр. тровање грађанства водом путем прикривања
информација да се у води налази флуор или информисањем грађана да је флуор здрав - "витамин Ф" како га у шали назива Џеф Ренс), да је
време сјајно и да им цели свет завиди.
(Џефри Груп, "Корпоратизам")
Да ли у ових тринаест тачака препознајете деловање дубоке државе у Србији и на Косову? Бескрајну игру полуобразованих бирократа ЕУ које инструирају и гурају као фигуре на шаховској табли њихови шефови? "Проблем" Косова неће се решити никаквим разговорима, посредовањима, дрндањем политичке вуне у Бриселу или негде другде. Овај проблем, у који се увалила дубока држава и сад тоне у ово живо блато, у Украјини и на Балкану, а пре тога у Сирији и на другим местима, неће се решити ни окретањем главе, избегавањем одговорности, поготово онда кад им се стратегија стровали у прашину после деценија погрешних процена и још погрешнијих акција.
Оно што је болно у случају Србије јесте одсуство реципрочних мера којима свака нормална држава у свету брани свој интерес. Да је Србија имала храбрости и политичке воље да узврати на сваку провокацију данас не би мољакала неке пајаце из посредничких тимова да нам дају за право. Да је икада пало Србији на памет да седам дана заустави сваки аутобус који са Косова креће за Европу, полиција би запленила толико дроге да не би знала где да је чува. Да се усудила да тражи наплату струје која се краде деценијама из српског ЕПС-а и троши на Косову и Албанији, данас Србија не би увозила струју и бринула где да нађе средства за градњу нових капацитета. Да се икада усудила да заустави и претресе један камион КФОР-а, који под дипломатском заштитом возе тоне дроге у Европу и свет, прича би била другачија. На крају, политички аутизам, да не употребим неку тежу реч, да Србија не захтева тотално испуњење Резолуције 1244 и да док не буде њене примене до задњег слова, неће бити никаквих "преговора" нити "решења," ма колико углед и утицај Уједињених нација био низак и под потпуним утицајем корпоративизма дубоке државе, решења за Србију неће бити.
Зато су смешне оптимистичне прогнозе разних "аналитичара" на Yоутубе, како ће уследити враћање отетих територија Србији. Док буде постојала дубока држава, можда до краја овог века, никаквог "повраћаја" кроз млаћење празне сламе неће бити, нити ће ико доћи да решава проблеме Србије док наши лидери мудраци врте палчеве и добро пазе да се неком не замере. Уосталом, дубока држава се изградила управо на таквима, шта се онда чудимо да "нема решења."
(Teкст је писан за портал Правда и његово преношење је забрањено без сагласности редакције)
Остале текстове Милана Видојевића погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
