Пише: Михаило Меденица
Обавеза свакога од нас (не деце, нас магараца од 40+ година за којима остају деца) да заиста будемо спремни изгинути за оно за шта су бољи од нас изгинули да бисмо ми нечему ваљали!
И, ваљамо ли?!
Искрено верујем да ваљамо, таман толико да потомцима не оставимо бруку и беду да нас по њима познају.
А, неће имати по чему другоме ако им оставимо кућу а не сачувамо дом!
Писах стотину пута и писаћу: кућа је све што се омеђи са четири зида, а дом је оно на чему се та четири зида темеље!
Кућу закључаш да би је сачувао, дом нема браве – да би нас сачувао!
Где је Србину дом до Косова и Метохије?!
Колико је то имање довољно велико да Србин каже: „Видиш, све то је моје…“, или богаство да устврди: „Имам колико не могу да потрошим…“?!
Ништа немамо и све смо потрошили без Косова и Метохије!
Никад не заборави, Србине, да ти је свака ливада Поље Косовско, и свака вода Ситница, Бистрица и Лаб!
Нису Дечани да им се дивиш но да их живиш!
Не можемо се довека заклињати: „Догодине у Призрену“, молећи Бога да та година не буде за наших живота!
Ево, дабогда била за мојега, није смрт пострадати крај Архангела, но васкрсење!
И ја сам отац, није се мени живот досадио, нити сам се наносио главе, али пожалио не бих да ме деца оплакују над каменом у Призрену, него да се „наживим“ ко пусти камен који никад ничему неће бити темељац…
Без Косова смо- нико! Без Метохије смо- ништа!
Није то 15 одсто територије већ 100 одсто свега што јесмо, што су нам преци били и што ће нам потомци бити!!!
Тога и Шиптари морају бити свесни: није Србија она накарада од „мирдита- добар дан“, нити су проклете „жене у црном“ што и Српкиња у црнини, нити смо сви еспресо патриоте којима светиња стане у три срка…
Певамо о Кошара и Паштрику јер ћемо се вратити на њих!
Нису то песме о нечему што је било већ што ће тек бити!
Нису нам деца остала горе да ми останемо овде, у четири зида без дома…
Није наше колико нам остане деобом очевине, но колико ми праочевине оставимо да се никада не дели!
Ако је ово та година у Призрену- хвала ти Господе, биће нас довољно…
Косово и Метохија није проблем већ решење свакога проблема!
Ви који се гнушате ових редова искрено поздрављам, уживајте у свему што мислите да имате и што не бисте да изгубите, а мислите да можете да сачувате.
Шиптари, ако вас је ко рекао да Србин неће гинути за Косово и Метохију- слагао вас је, опако!
Пријатељ ми каза да је моја највећа мана што се вазда водим срцем а не памећу, и да словом могу добити више битака него мачем.
Тако је, све се битке добијају пером, али је у неким биткама потребно мачем прокрчити пут перу…
Не багателише Србин главу, али је и не жали, запамтите сви што сте нам рушили цркве мислећи да је убити Србина исто што и убити Бога у њему.
И мртав Србин јуриша, бежале су цокуле пред крвавим опанком…
Извор: Два у један/НСПМ
