Пре­ми­јер при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја тзв. Ко­со­ва Ал­бин Кур­ти свој­ски се по­тру­дио да иза­зо­ве нај­те­жу кри­зу на се­ве­ру Ко­сме­та и то му ни­је по­шло за ру­ком, али се прет­ход­них да­на ис­по­ста­ви­ло да је до­дат­но рас­плам­сао по­ли­тич­ку кри­зу у са­мој При­шти­ни. „Ауто­гол” са сла­њем на­о­ру­жа­них спе­ци­ја­ла­ца на се­вер и ад­ми­ни­стра­тив­не пре­ла­зе Ја­ри­ње и Бр­њак, због од­лу­ке о ре­ги­стар­ским та­бли­ца­ма и лич­ним кар­та­ма ко­ју је по­том мо­рао да од­ло­жи, мо­гао би ску­по да ко­шта Кур­ти­ја лич­но, али и да знат­но осла­би по­зи­ци­је При­шти­не. Пр­вог ав­гу­ста, не­пун дан по­што су се због од­лу­ка ње­го­ве вла­де у че­ти­ри оп­шти­не на се­ве­ру КиМ огла­си­ле си­ре­не за ва­зду­шну опа­сност, а ло­кал­ни Ср­би по­ста­ви­ли ба­ри­ка­де на ад­ми­ни­стра­тив­ним пре­ла­зи­ма Ја­ри­ње и Бр­њак, При­шти­ни су сти­гле не­по­вољ­не ве­сти и од по­је­ди­них зе­ма­ља Европ­ске уни­је и НА­ТО-а – Шпа­ни­ја и Грч­ка на­го­ве­сти­ле су још чвр­шћу на­ме­ру да не при­зна­ју са­мо­про­гла­ше­ну ко­сов­ску не­за­ви­сност.

Ни­је на од­мет под­се­ти­ти да је у но­ћи из­ме­ђу 31. ју­ла и 1. ав­гу­ста Кур­ти под при­ти­ском САД, Квин­те и ЕУ од­ло­жио при­ме­ну од­лу­ка за 30 да­на. Због све­га то­га се на­шао на уда­ру опо­зи­ци­је, али по­ли­тич­ка пре­пу­ца­ва­ња, са­свим оправ­да­но, оста­ла су у сен­ци по­ру­ка Шпа­ни­је и Грч­ке, а ти­чу се ста­ва о не­при­зна­ва­њу. Шпан­ски пре­ми­јер Пе­дро Сан­чез, бо­ра­ве­ћи у Ти­ра­ни, на за­јед­нич­кој кон­фе­рен­ци­ји за штам­пу с ал­бан­ским пре­ми­је­ром Еди­јем Ра­мом, ре­као је да сма­тра да је про­гла­ше­ње не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва јед­но­стра­но, да пред­ста­вља кр­ше­ње ме­ђу­на­род­ног пра­ва, та­ко да то Шпа­ни­ја не мо­же при­хва­ти­ти.

Сан­чез је ово из­ја­вио у кон­тек­сту евро­ин­те­гра­ци­ја ре­ги­о­на, а на­вео је да је нор­мал­но да по­сто­ји не­сла­га­ње из­ме­ђу две при­ја­тељ­ске зе­мље као што су Шпа­ни­ја и Ал­ба­ни­ја, што у овом слу­ча­ју зна­чи, ка­ко је ре­као, не­сла­га­ње у ве­зи с Ко­со­вом. Истог да­на, то­ком по­се­те Ви­јет­на­му, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Грч­ке Ни­кос Ден­ди­јас, и то баш ко­мен­та­ри­шу­ћи де­ша­ва­ња на КиМ, по­ру­чио је да су по­треб­ни опрез и по­што­ва­ње ме­ђу­на­род­ног пра­ва и ре­као да ће Ати­на учи­ни­ти све да олак­ша Бе­о­гра­ду и При­шти­ни да ре­ше не­су­гла­си­це.

Ка­ко за „По­ли­ти­ку” об­ја­шња­ва ис­ку­сни ди­пло­ма­та Зо­ран Ми­ли­во­је­вић, из­ја­ва шпан­ског пре­ми­је­ра по­твр­ђу­је да Ма­дрид не­ма на­ме­ру да про­ме­ни став по пи­та­њу при­зна­ња ко­сов­ске не­за­ви­сно­сти, а на­по­ми­ње да се то­ме при­дру­жи­ла и Грч­ка. „Из­у­зет­но је ва­жно из про­стог раз­ло­га што до­во­ди у пи­та­ње стра­те­ги­ју гру­пе у са­мој Европ­ској уни­ји ко­ја вр­ши при­ти­сак на тих пет зе­ма­ља и то чи­ни и у овој по­след­њој ре­зо­лу­ци­ји Европ­ског пар­ла­мен­та с тим по­зи­вом да тих пет зе­ма­ља про­ме­не став”, ис­ти­че Ми­ли­во­је­вић.

Ука­зу­је и на то да су Шпа­ни­ја и Грч­ка у по­след­ње вре­ме би­ле пред­мет спе­ку­ла­ци­ја као мо­гућ­ност да од њих поч­не про­ме­на ста­ва. „Ово што је Сан­чез по­твр­дио де­фи­ни­тив­но го­во­ри да не тре­ба оче­ки­ва­ти да ће те зе­мље да про­ме­не став. То до­во­ди у пи­та­ње и си­ту­а­ци­ју у ЕУ, има­ју­ћи у ви­ду на­ступ не­мач­ког кан­це­ла­ра Ола­фа Шол­ца у При­шти­ни ка­да је чвр­сто био на по­зи­ци­ји да при­зна­ње тре­ба да бу­де обо­стра­но и да при­ча око Ко­со­ва тре­ба да се за­вр­ши при­зна­њем од стра­не Ср­би­је”, ка­же Ми­ли­во­је­вић. На­во­ди да то по­ка­зу­је да ове зе­мље ни­су под­ле­гле при­ти­ску. „Не тре­ба оче­ки­ва­ти да ће на ни­воу ЕУ у до­глед­но вре­ме до­ћи до уса­гла­ша­ва­ња те по­зи­ци­је и до про­ме­не ста­ва ових зе­ма­ља. Гру­па­ци­ја око Зе­ле­них и око ли­бе­ра­ла ко­ји се за то за­ла­жу не­ма ни­ка­кве шан­се за успех”, ис­ти­че наш са­го­вор­ник.

И Сан­чез и Ден­ди­јас го­во­ри­ли су о кр­ше­њу ме­ђу­на­род­ног пра­ва, што је, са­свим оче­ки­ва­но, уз­не­ми­ри­ло При­шти­ну. То по­твр­ђу­је и из­ја­ва пот­пред­сед­ни­ка ко­сов­ске скуп­шти­не и по­сла­ни­ка Де­мо­крат­ске пар­ти­је Ко­со­ва Ен­ве­ра Хо­џа­ја, ко­ји у та­мо­шњој јав­но­сти сло­ви за ак­тив­ног и ис­ку­сног по­ли­ти­ча­ра. „Ко­со­во је до ју­че има­ло злат­ну при­ли­ку да до­би­је при­зна­ње пет зе­ма­ља чла­ни­ца ЕУ, због стра­те­шког па­да Ру­си­је и изо­ла­ци­је Ср­би­је. Став у Ти­ра­ни шпан­ског пре­ми­је­ра и грч­ког ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва у Ви­јет­на­му про­тив при­зна­ња не­за­ви­сно­сти ко­нач­но је на ду­же вре­ме са­хра­нио исто­риј­ски за­мах и шан­су”, на­вео је Хо­џај на „Феј­сбу­ку”, пре­но­си пор­тал „Ко­со­во он­лајн”, и до­дао да је њи­хов „ла­жни ар­гу­мент” ли­це­мер­је и са­мо у слу­жби Ру­си­је и ЕУ. За­кљу­чио је да је вре­ме пред њи­ма вре­ме уса­мље­но­сти и нео­д­го­вор­но­сти Кур­ти­је­ве вла­де.

Ми­ли­во­је­вић на­по­ми­ње да Хо­џа­је­ва по­ру­ка има спољ­но­по­ли­тич­ку ди­мен­зи­ју и одр­жа­ва ре­ал­ну си­ту­а­ци­ју, али има и уну­тра­шњи сег­мент, а то је на­пад на Кур­ти­ја и ње­го­ву по­ли­ти­ку. „То је по­ку­шај да се с те по­зи­ци­је до­ве­ду у пи­та­ње ње­го­ва вла­да и по­ли­ти­ка у ве­зи с пре­го­во­ри­ма са Ср­би­јом и за ре­ша­ва­ње ко­сов­ског пи­та­ња пре­ко ди­ја­ло­га и пре­ко ЕУ. Стра­те­ги­ја да се пре­ко про­ме­не ста­ва ових пет зе­ма­ља ис­по­слу­је про­бој Ко­со­ва на по­твр­ди др­жав­ност убу­ду­ће пре­ко ЕУ с мо­гућ­но­шћу да се кан­ди­ду­је за ЕУ, Са­вет Евро­пе и све што Кур­ти по­ку­ша­ва, на не­ки на­чин, па­да у во­ду”, ка­же Ми­ли­во­је­вић.

Све ово, на­во­ди, по­ка­зу­је да је стра­те­ги­ја по­твр­де ко­сов­ске др­жав­но­сти па­ла на нај­ни­же гра­не и да је нео­др­жи­ва, а да све што Ср­би­ја ра­ди и оно што је ра­ди­ла с по­ли­ти­ком от­при­зна­ва­ња и са ар­гу­мен­ти­ма ко­ји су на сна­зи има пу­ну по­твр­ду и про­из­во­ди ефек­те. „На­чин на ко­ји је Шпа­ни­ја на­сту­пи­ла ди­рект­но је на ли­ни­ји оно­га што су ста­во­ви и ар­гу­мен­ти Ср­би­је у ве­зи с КиМ. За нас је по­себ­но ва­жно то што је Сан­чез афир­ми­сао ме­ђу­на­род­но пра­во и не­што што од­у­да­ра од аме­рич­ке стра­те­ги­је у овом тре­нут­ку, по­ве­за­не с пра­ви­ли­ма и док­три­ном ко­ја под­ра­зу­ме­ва пра­ви­ла, а не по­што­ва­ње ме­ђу­на­род­ног пра­ва у пу­ном сми­слу. Афир­ма­ци­ја ме­ђу­на­род­ног пра­ва за нас је од ка­пи­тал­ног зна­ча­ја”, оце­њу­је Ми­ли­во­је­вић.

По­ка­за­ло се да без Ср­би­је не­ма ре­ше­ња

Оно што ра­ди Кур­ти ви­ше не од­го­ва­ра ни за­пад­ним цен­три­ма мо­ћи, оце­њу­је Ми­ли­во­је­вић и до­да­је да ре­ак­ци­ја САД, пр­ви пут на овај на­чин, по­ка­зу­је да Кур­ти­је­ва по­ли­ти­ка не­ма пу­ну по­др­шку у Ва­шинг­то­ну. Сма­тра да све ово не зна­чи да ће се САД од­ре­ћи Ко­со­ва и по­др­шке ко­сов­ској др­жав­но­сти, али им на­чин на ко­ји Кур­ти то же­ли да спро­ве­де, очи­глед­но, не од­го­ва­ра. „По­ка­за­ло се да не мо­же без Ср­би­је и да су Ср­би чвр­сти у ста­ву да не­ће до­зво­ли­ти ни­шта на­сил­ним пу­тем, што би до­ве­ло у пи­та­ње њи­хо­ву по­зи­ци­ју и оп­ста­нак на тим про­сто­ри­ма. По­ка­за­ло се и да су се ме­ђу­на­род­не окол­но­сти про­ме­ни­ле: срп­ска по­зи­ци­ја је са­свим друк­чи­ја, и да је гло­бал­ни кон­текст ипак при­су­тан у це­лој при­чи”, ис­ти­че Ми­ли­во­је­вић. Кур­ти спро­во­ди сво­ју по­ли­ти­ку и не­ма на­ме­ру да то ме­ња, а ка­ко оце­њу­је, он ће би­ти још ра­ди­кал­ни­ји у по­ку­ша­ју да ту по­ли­ти­ку спро­во­ди, али од­го­вор­ност је са­да на Ва­шинг­то­ну и Квин­ти.

Шта Приштина може да предузме против Срба, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Политика