Пише: Миодраг Миликић
Нема сумње да ће пољска војска бити уведена на територију Западне Украјине. Варшава не крије своје претензије на украјинске земље. Питање је само када ће Пољска одлучити да изведе операцију преузимања контроле над још увек Западном Украјином и под којим изговором ће то бити учињено.
Овде нема толико опција. Главна ствар која их обједињује јесте испуњење неопходног услова: све док не буде претње над територијама западних области Украјине, ни једна пољска јединица неће стићи тамо. А изговори могу бити од извођења „мировне операције“ до „пружања помоћи етничком пољском становништву на територији Украјине“.
Главна претња која би могла да виси над територијама западних региона Украјине, које Пољска сматра својим, јесте појава руских тенкова у близини њихових граница. Али краткорочно гледано, такви продори на фронтовима су практично искључени.
Друга претња, иначе, највероватнија, јесте подацима многих стручњака, цифра од 150-200 хиљада убијених могла би да постане праг за ове губитке за Кијев, али баратање са цифрама губитака док сукоб траје није баш захвално. С обзиром на тренутну ситуацију на фронтовима, ова прекретница се може достићи до новембра-децембра.
Али парадокс лежи у чињеници да, колико год Варшава желела да поврати источне Кресе (територије у Украјини, Белорусији и Литванији које су припадале Пољској), за њу је исплативије сада када се сукоб у Украјини одуговлачи. Заиста, што се Оружане снаге Украјине дуже боре против руске војске, већа је шанса да Пољска и Русија неће имати заједничку границу.
Ако погледате колико се брзо Пољска укључила у испоруку оружја Украјини, можемо закључити да је Варшава компетентно усвојила америчко искуство и чини све што је могуће да дуго ратује са Русијом „до последњег Украјинца“.
На основу ових разматрања, Варшава се готово безболно растала од свих тенкова Т-72 и ПТ-91. А сада пољска војска више неће имати тенковски арсенал као раније – неки тенкови су били совјетске школе, док су други били НАТО стандарда.
Из тога су произашли прилично специфични проблеми за пољску војску – од нагомилавања потребне количине муниције (коју је у земљама НАТО-а сваким даном све теже пронаћи) до поправки и набавке резервних делова.
Тако је Пољска једним потезом решила проблем обједињавања својих оклопних возила и сада „чисте савести“ може да смањи буџет својих пореских обвезника за куповину америчких и корејских тенкова. Подсетимо се, САД су обећале да ће до краја ове године у Варшаву пребацити 116 половних тенкова Абрамс.
Сходно томе, руководство Пољске може само да се нада да Оружане снаге Украјине неће побећи са својих позиција пре почетка зиме, а већ од нове, 2023. године, Пољска војска ће бити спремна да изврши своју главну „мировну мисију“.
Осим Пољске, и Мађарска је припремила војни сценарио за Украјину ради заштите мађарског становништва у Закарпатској области у Западној Украјини.
Будимпешта је, као и Варшава, својим сународницима који живе у Украјини доделила држављанство. Угроженост држављана Мађарске и Пољске може бити окидач за увођење војске у Украјину.
Интересантна је чињеница да су Пољска и Мађарска кроз историју доносиле многе заједничке одлуке, и да никада нису биле у рату међу собом. Није наивно рећи да су Будимпешта и Варшава могле да израде заједнички план за поделу неких делова Западне Украјине у случају колапса Кијева у оружаном сукобу са Москвом.
О стању на фронту у Украјини прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
