На први поглед ово и није неки успех будући да је укупан српски извоз од јануара до краја јуна за 30 одсто већи него у истом периоду прошле године, али ако имамо у виду рат у Украјини и пад извоза у Русију у марту и априлу, перспектива је мало другачија.
Само у јуну извоз у Русију је износио 102 милиона евра и био је за 30 одсто већи него у истом месецу прошле године.
Након одличног старта у прва два месеца, одмах после почетка ратних дејстава 24. фебруара, извоз Србије у Руску Федерацију доживео је пад који се наставио током марта и априла. Међутим, већ подаци за пет месеци показују да се извоз вратио на ниво из истог периода прошле године, да би се у јуну наставило убрзање извоза.
Предраг Бијелић, професор на Економском факултету у Београду, истиче да услед све оштријих санкција ЕУ, Русија тражи алтернативне трговинске партнере, а нама иде у корист и то што имамо споразум о слободној трговини са Евроазијском унијом.
„Руси траже нове руте снабдевања услед санкција ЕУ које су све строже. Првих месеци проблем за наше привреднике био је транспорт. Раније је већина робе за Русију ишла преко Украјине. Морале су да се траже друге руте, најчешће преко Пољске и прибалтичких земаља, али и ту је било проблема. У почетку су Пољаци забрањивали повратак камиона који су натоварени руском робом итд, али је требало времена да се успоставе нове руте“, напомиње Бијелић.
Он подсећа да ми имамо споразум о слободној трговини са Евроазијском унијом у којој је Русија главни партнер.
„Пошто смо уводили санкције Белорусији поставило се питање како ће функционисати извоз у Евроазијску унију, али срећом по нас та унија не функционише као Европска унија и за сада не утиче на наш извоз у Русију“, оцењује Бијелић.
Он додаје да Србија није најбоље искористила ни санкције из 2014. године да значајно повећа извоз у Русију и поставља питање извозног потенцијала.
Иначе и друге земље користе санкције ЕУ да повећају присуство у Русији. Рецимо Турска је у јуну забележила међугодишњи раст извоза од 46 одсто или чак 791,4 милиона долара.
С друге стране, увоз из Русије је ове године експлодирао. Наравно, разлог су рекордне цене гаса и нафте, најважнијих увозних производа из Русије.
У првој половини године увезено је робе за 1,4 милијарде евра, а у целој 2021. години увоз из Русије износио је 1,5 милијарду евра.
Бијелић истиче да промена у светској трговини није само последица санкција, већ је процес деглобализације почео још раније када су САД увеле царине Кини, Русији и Европској унији за неке производе.
„То је лоше јер се онда оптимизација ресурса не врши на глобалном него регионалном нивоу. Што се нас тиче, ми смо увезани у ЕУ ланце снабдевања и наш раст извоза у Русију највише је везан за прехрамбене производе. Било би незгодно када би ЕУ нечим условила нашу трговину са Русијом, дошли бисмо у ситуацију да ризикујемо 60 одсто извоза због свега четири одсто укупног извоза“, напомиње Бијелић, стављајући у размеру српски пласман на ЕУ тржишта и у Русију.
Иначе, транспорт робе за Русију је у односу на период пре рата у Украјини поскупео више од три пута, што због поскупљења горива, што због много дужег пута, што због значајно повећаног ризика.
Извор: Данас
