Сена (р. Шијак) Марковић је рођена 1940. године у селу Клепци, код Чапљине, у јужним деловима Херцеговине, у долини Неретве. Врло рано је остала без оца. Њен отац Спасоје Шијак је имао велико имање у Клепцима и био угледан домаћин. Оженио се девојком из Пребиловаца. Њен деда-стриц Милош је одведен у аустроугарски концентрациони логор Арад, одакле се није више вратио жив.
Априла 1941. године Силе Осовине су предвођени Немачком извршиле агресију и комадање Краљевине Југославије, а највећи део је ушао у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Сама НДХ је добила благослов Ватикана, а директиве и подршку од Римске курије.
Када је успостављена усташка власт у Чапљини почели су прогони Срба, односно хапшења, малтретирања, убијања, силовања, пљачке, палежи...итд. У једној таквој рацији је и Сенин отац одведен на непознату локацију и убијен: Кости му никада нису пронађене. Током Другог светског рата Сенина мајка и бака су имале много мука да сачувају њу као дете, али и себе од хрватских фашиста јер су покољи Срба у западним деловима Херцеговине ишли у таласима. Сена је једно време утамничена у хрватско-усташком логору Пелнине где је и проходала.
После рата је било тешко, јер су сиромаштво и неимаштина узимали свој данак. Још док је била у средњој школи организована је нека екскурзија у Загреб. Тамо су хрватски ученици одлазили на гроб Алојзија Степинца, хрватског кардинала који је уз поглавника Анту Павелића био носилац геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.
Ипак, Сена је успела да се исшколуе и заврши за наставника СХ језика и књижевности. Посао је добила у Дувну, на сјеверо-западу Херцеговине где је упознала свог човека за кога се и удала. Родила је сина Небојшу. Још тада, раних шездесетих година добијала је подругљиве коментаре да је дала "ћетнићко име".
Живот у динарској варошлици је текао својим устаљеним током. Сена и њен муж су извели на пут тридесет генерација ђака. Све су их учили најбоље што су знали, а највише да буду добри људи.
Почетком деведесетих година 20. века долази до политичких турбуленција које су омогућиле разбијање Југославије. У СР Босни и Херцеговини су се почеле осећати тензије између сва три народа, али су Хрвати и муслимали почели отворено показивати сепаратистичке жеље и антијугославенска осећања помешано са шовинизмом. Такође, отварале су се авети из прошлости.
Почело је илегално наоружавање још средином 1991. године, када је у СР Словенији и СР Хрватској започе рат, односно напади на касарне и карауле Југославенске Народне Армије. У БиХ су осниване паравојне формације: ткз. Хрватско Вијеће Одбране, ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге, ткз. Патриотска Лига, ткз.Зелене Беретке...
У Дувну је почетком 1992. завладао велики страх међу Србима јер су почели претреси станова, позиви на информативне разоворе, ноћу се чула пуцњава... Већ 3. априла у школи где су радили Сена и њен муж упадају наоружани Хосовци. Они су ухапсили Сениног мужа и одвели га у станицу Милиције. Тамо је задржан неко време, а Сена је одмах изашла за њима са својом колегиницом.
Већ 11. априла 1992. Сена је добила отказ на послу у школи "Бориша Ковачевић". Доноси одлуку да са супругом напусти БиХ и иде било где. Преко Хрватске и Мађарске долази у СР Југославију, односно Републику Србију јула 1992. после много мука. Од тада траје њена избегличка прича и записивање онога што се десило у 20. веку да потомцима остане у аманет.
Извор: Правда
