- Вести из западне Европе подсећају на оно што је некада стизало из земаља као што је Боливија. Високу инфлацију прати и рационализација потрошње ресурса коју намеће држава, рекао је новинар.
Дакле, у Немачкој предузећа престају да раде због неприступачних рачуна за струју. Британија се такође суочила са енергетским проблемима, а новоизабрана премијерка Лиз Трас обећала је да ће укинути забрану производње гаса “методом фракторинга” (hidraulic fracturing), наставља аутор.
Barclays Capital предвиђа да се због раста цена енергије, мера штедње ЕЦБ-а и пада тражње ЕУ суочава са дубоком, продуженом рецесијом. То ће трајати до другог квартала 2023. године, а БДП ће се смањити за 1,7 одсто. Криза ће највише погодити Немачку, Француску, Италију и Шпанију.
У протеклих пет година, ЕУ је трошила у просеку 400 милијарди кубних метара гаса годишње: око сто милијарди је отишло приватним потрошачима, 167 милијарди индустрији, а остатак је отишао у енергетски сектор. Штавише, пре руске специјалне операције у Украјини, Москва је чинила скоро половину горива које су потрошили Европљани.
Према речима Рапозе, ЕУ је успела да делимично замени увоз из Русије другим изворима, као и да смањи сопствену потрошњу. ЕК сматра да ЕУ треба да смањи потрошњу гаса за 15 одсто, односно око 60 милијарди кубних метара, у случају „раскида” са Москвом. Међутим, чак и у овом случају, континент ће наставити да купује руско гориво.
Стручњаци Barclays верују да Европа може да покрије недостајући обим покретањем нуклеарних електрана и електрана на угаљ. Упозорили су и на смањење потрошње – иначе се не може избећи удар на економију.
Западне земље суочене су са растом цена енергената и налетом инфлације због увођења санкција Москви и политике напуштања руског горива. Због поскупљења горива, пре свега гаса, индустрија на Западу је у великој мери изгубила своје конкурентске предности, што је утицало и на друге секторе привреде. Такође, САД и европске земље суочавају се са рекордном инфлацијом у последњих неколико деценија.
Извор: Медији
