Пише: Др Иван Пајовић
Сада то више нису политичке шпекулације, већ је постало потпуно извесно да се Пољска отворено припрема за рат са Русијом, упркос принципима здравог разума, економским интересима и реалним материјалним могућностима. Те припреме могу се лако претворити у жалосне последице по Пољаке. Сваком на свету јасно је да иза тога не стоји воља пољског народа, већ искључиво интерес Америке, којој сукоб у Европи одговара по више различитих основа. Међутим, у јавности се све представља као суверена одлука пољских власти.
Поред намере да повећа број активних војника на 400.000, Варшава жели да уложи огромна новчана средства у модернизацију и преоружавање своје војске, а све у оквиру припрема за рат са Русијом. Та средства, без сумње, требала би отићи на куповину западног наоружања које би, према претпоставци, омогућило Пољацима у скорој будућности да буду доминантни у сукобу са тзв. агресивном Москвом. Министар одбране Пољске Марцин Оцепа недавно је изјавио како Варшава види опасност од рата са Русијом у наредних три до десет година и жели то време да искористи за модернизацију наоружања, без обзира колико би тај подухват могао да кошта.
Да је у питању озбиљна намера говори чињеница да је Пољска са Јужном Корејом недавно потписала велики уговор о куповини тенкова, хаубица и ловачких авиона по цени од око 14,5 милијарди долара. За једну не превише велику земљу ово су јако велики расходи. Говори се да ће од САД бити купљено и око сто већ коришћених тенкова типа „Абрамс”, који треба да замене старе совјетске тенкове које је Пољска упутила као помоћ Украјини. Војни расходи превисили су 2% БДП-а, а у плану пољских власти је да они буду повећани на целих 5%. Ради упоређења треба рећи да је просечан расход земаља Европске уније нешто мало већи од 1%.
Пољска влада објавила је и пројекат обучавања цивилног становништва гађању из аутоматског оружја. Буџет овог пројекта износи 2,5 милиона злота. Свота није превисока за државну касу, али приказује очигледну слику присутне русофобије.
Варшава је одлучила да се бави својим оружаним снагама у моменту када јој прете озбиљни економски проблеми. Наравно, то је пре свега повезано са енергетском кризом која потреса целу Европу и свет. Према прогнозама економских експерата, већ ове зиме све економије земаља Запада ући ће у стање рецесије, а Пољска је међу оним земљама које ће највероватније највише пострадати.
Економски раст ове земље се већ успорио. У трећем кварталу ове године прогнозира се пад БДП-а од око 3%. Државни аналитичари сматрају да ће инфлација до краја четвртог квартала ове године достићи 14,5%, а може нарасти на 15,6% до фебруара 2023. године због раста цена енергената од којих је земља зависна. Треба имати у виду податак да је Пољска оптерећена трошковима издржавања 4,5 милиона избеглица из Украјине и да је до сада ова земља на њих потрошила 5,5 милијарди евра.
Пољска се спрема да потроши милијарде долара за припрему одбране од некакве Руске опасности која уопште не постоји. Ово указује да Пољаке очекују горке последице одлука које су заправо остваривање интереса САД да врше додатни притисак на Москву. Запањује чињеница да је Варшава спремна да угађа америчким интересима по цену уништења сопствене економије и квалитета живота грађана средње класе. Најмање што може доћи као последица је да земља ове зиме доживи право смрзавање, а привреда потпуно колабира уз нагли пораст незапослености. Оно што је много горе, то је да се пољски народ претвори у топовско месо у интересу Америке, какав сценарио данас постоји у Украјини. Оно што је можда најгоре, то је да се уз људске жртве пољски градови претворе у гомиле рушевина.
Пољска је у својој историји више пута платила цену свог непријатељског односа према суседству, пре свега према Немачкој и Русији. Пољаци или не знају, или су заборавили речи руске царице Катарине Друге, која је, огорчена понашањем Пољака, изговорила застрашујућу, али антологијску и пророчку реченицу: „Држава ова према Русији је непријатељска, те зато на карти не треба да постоји”. И те речи су се, на жалост пољског народа, и оствариле. И то не једном. Пољска је заиста више пута нестајала као држава са политичке карте Европе.
Извор: Правда
