Пешић је за сајт КСС до детаља описао шта се дешавало на Евробаскету.
– Овогодишње Европско првенство које се одржава након пет година, изазвало је укупно огромно интересовање. Општа оцена стручне јавности, да је захваљујући учешћу великог броја врхунских играча и то не само из НБА, ово до сада по квалитету најјаче Европско првенство.
– Сведоци смо да се изједначује квалитет, да “мале” кошаркашке земље напредују, фаворитима је све теже да побеђују, а нису изостала ни изненађења. Турнирски систем такмичења је суров и довољно је било да ми имамо нешто више од 10 “лоших” минута, па да сав уложен труд остане без награде у виду пласмана који смо сви ми, играчи, чланови стручног штаба и људи из Савеза очекивали. Огромно је разочарење наше и сви смо и даље веома тужни.
– Апсолутно сам свестан одговорности и разочарења које смо приредили нашим навијачима.
– Увек ћу истицати атмосферу, другарство и заједништво које су играчи изградили између себе како за време припрема а посебно за време такмичења. Истичем ово упркос томе што смо се суочавали са повредама и болестима, а неки играчи нису ни отпутовали на Европско првенство. Турнир су пропустили Бјелица, Аврамовић, Богдановић који је морао да се подвргне операцији… Милутинов и Маринковић нису наступали на неколико утакмица због болести, а Недовић је због повреде прерано завршио своје учешће на ЕП.
– Међутим и поред свих потешкоћа, екипа је расла из утакмице у утакмицу, показала карактер, постојаност и преузела апсолутну одговорност не тражећи било какаве изговоре и оправдања. Поносан сам и било ми је велико задовољсво да сам учествовао заједно са њима у овом процесу. Ми смо сви заједно учинили све што је у нашој моћи да на најбољи начин репезентујемо нашу земљу, нашу кошарку и нашу кошаркашку културу.
– За веома кратко време обављен је огроман посао , успостављен изгубљени континуитет. За врхунске спортске резултате, не само на репрезентативном нивоу, неопходно је искуство, знање и квалитет. Ми то све имамо, у Лучићу, Калинићу, Недовићу, Куриџи, као и у Бјелици и Богдановићу који из познатих разлога нису били на првенству. Језгро репрезентације чине играчи генерације рођене 1994. и 1995. који су прошли све репрезентативне селекције – Јокић, Мицић, Милутинов, Гудурић, Јарамаз, Давидовац, Ристић, Добрић, Аврамовић затим Маринковић и неки од кандидата из квалификационих прозора. Такође, у доласку је плејада нових младих играча који треба да обезбеде континуитет – Симанић, Петрушев, Покушевски, Копривица, Смаилагић, Трифуновић, Јовић, Ђуришић…
– Да ли ће се они у будућности редовно одазивати акцијама репрезентације неће само зависити од њих, већ пре свега од њихових клубова. Приоритети у њиховим професионалним каријерама се мењају, много ће зависти како ће се они третирати и разумети. Играчи треба да добију осећај поштовања, јер се не поставља питање њихове припадности, одговорности и жеље да играју за своју репрезентацију. Неопходно је наставити са обезбеђивањем врхунских услова, какве наши репрезентативци имају у својим клубовима или какви постоје у земљама наших ривала на свим такмичењима.
– Оно што морају сви да схвате, јесте да увек морамо радити без притиска и еуфорије да се, по сваку цену, морају освајати само златне медаље.
– Пристао сам и прихватио позив као изазов да помогнем не само успесима репрезентације, већ укупном побољшању угледа наше кошарке у Европи и свету. Нисам по први пут критикован и вређан. Тога је било и раније, за време ЕП 2001 у Истанбулу, па потом и у Индианаполису 2002. Ево и сада се није десило ништа ново, за време док побеђујемо у Прагу, а након тога и у Берлину.
– Све то мене лично не дотиче јер знам одакле долази и који су мотиви. Те критике, омаловажавања, вређања више говоре о њима. А као тренер, увек сам стајао испред својих играча и екипе. Заједно са својим сарадницима врло чврсто стојим иза својих одлука, уложеног рада, посвећености, скромности и ентузијазма који су истовремено моји сарадници заједно са играчима и показали. Да се избрише све што је урађено и постигнуто, и то због последњих 10 минута на утакмици против Италије – ја то нећу дозволити!
– Реперезентација је својим понашањем и начином игре одушевљавала не само наше навијаче у Прагу, већ и комплетан кошаркашки свет а посебно стручну јавност у Европи. Желим да истакнем две велике победе против Грчке и Турске у веома важном моменту за наше даље шансе у квалификацијама за Светско првенство.
– Неће много времена проћи а новембар је веома близу, када репрезентација Србије наставља са квалификационим утакмицама за Светско првенство против Велике Британије и Турске. Поново долазе “прозори” и неизвесност око тога на које играче реперезентација Србије може да рачуна. Искрено се надам да ће сви према својим могућностима, учинити све да се више никада не понове припреме и одзив играча као у јуну ове године.
– И за крај да буде јасно, никада нећу одустати од својих принципа, начина селектирања, избора играча и својих сарадника. Анализираћу и бићу увек спреман да прихватим и различита мишљења и предлоге, али ћу остати веран људима чији је циљ искључиво кошарка.
Извор: Курир
