Пише: Александар Дугин
Није важно чијим се рукама Америка бори, али удари HIMARS-а на нуклеарку Запорожје могу се протумачити као покушај нуклеарног удара на Русију.
Да САД и НАТО, са целим колективним Западом, нису почели да помажу Украјини - сви циљеви Новог светског поретка би одавно били остварени.
Али, прави рат је почео. Запад је прешао све црвене линије. То је неповратно... Оно што се дешава захтева, пре свега, осмишљавање.
Геополитички рат колективног Запада против Русије води се без прекида. Само се етапе смењују - хладна замењује врућу. Сада је врућа, не може да буде врелија, а све је због тога што Запад није задовољан самим постојањем независне Русије.
Будућност ће зависити од тога ко победи у овом рату.
Русија је већ ступила у рат. Кина, која је још један моћни суверени пол, само што није ступила. Зато не чуди што је Русија у ватреном обручу.
Распиривање сукоба на границама Русије и директни удари по њеним регионима – Криму, Белгороду, Вороњежу, Курску, Ростовској и Краснодарској области – све су то елементи стратегије за гушење Русије `Анаконда` за којом Сједињене Држе посежу рефлексно.
У ствари, ми смо у Трећем светском рату. Прво што треба учинити у оваквој ситуацији јесте прихватити ствари онакве какве јесу. Морамо се потпуно пробудити.
Ако убица уђе у кућу, мање је вероватно да ће домаћини преживети ако спавају него ако су будни.
Када сви спавају, нема шансе за спас! Русијо, пробуди се!
Сада је неопходно поново изградити политички и друштвени систем Русије. И прогласити ратно стање у регионима који су најугроженији.
Уведимо ратно стање, престројимо се према девизи „Све за фронт, све за победу“. И преузмимо одговорност. Ако нешто одрадимо у претераној журби, имаћемо када да поправимо. А шта ако закаснимо?!
Треба нам и престројавање економије.
Опремање наших трупа свим што им је потребно – од оружја, беспилотних летелица, панцира и безбедних комуникација, одеће и лекова - то је задатак свих. То је данас питање живота и смрти.
Русији је потребна мобилизација друштва. Али, не тотална мобилизација.
Потребни су нам квалификовани резервисти са војним искуством који ће добити сву потребну опрему, којима ће бити обезбеђени психички и материјални услови. Мобилизација треба да буде и информативна.
Шта су наше традиције, идеали и вредности за које сада проливамо крв, трпимо лишавања, добијамо ударце?
Ко су наши непријатељи?
Откуд њихова мржња према нама?
Зашто су одлучили да нас униште?
Какав свет желе да изграде?
Наши научници, уметници, филозофи, новинари, наставници морају увек изнова давати јасне одговоре на ова питања.
Колективни Запад се бори за своју планетарну доминацију, а Русија само за живот, за своје право да буде оно што јесте.
Они могу и устукнути, они имају куда. А ми – не.
Ми смо сатерани уза зид...
Нама преостаје само да победимо.
У име својих палих. И у име живих.
Италијански генерал дао мрачне процене будућности украјинске војске, више о томе сазнајте ОВДЕ.
