Уз позив за суђење које је заказано за 14. октобар, суд је Владимиру Микцу, Зденку Радуљи, Жељку Јеленићу и Данијелу Боровићу послао и оптужницу коју је због ратног злочина против цивилног становништва подигло српско Тужилаштво за ратне злочине.
Бранилац првоокривљеног Микца по службеној дужности адвокат Александар Оленик рекао је да упркос томе што се почетак суђења очекује за мање од месец, Виши суд још није одлучио да ли ће се оптуженима судити у одсуству, како је то предложило тужилаштво.
-Суд још није донео одлуку јер се чекају одговори оптужених по позивима који су им сада први пут упућени. Тек након што суд добије одговоре, биће у могућности да донесе правилну и правичну одлуку. Одговор може бити да позиви нису достављени, да органи Хрватске одбијају да их доставе, па све до уредног уручења позива - рекао је Оленик.
Он је нагласио важност правичности одлуке јер је најважније да суђење буде поштено и додао да је Тужилаштво за ратне злочине погрешило што није ни покушало да позове оптужене да дају изјаве још у истражном поступку.
-На овај начин суд исправља грешку тужилаштва. Конкретно, тужилаштво тражи од суда да дозволи суђење у одсуству уз образложење да оптужени нису доступни нашим органима и да се крију. Међутим, ако некога нисте ни покушали да позовете и ако га нисте обавестили да постоји процес против њега, онда он не може да се крије, нити може бити недоступан, јер не зна да је оптужен - рекао је он.
Оленик је појаснио да је у другим сличним поступцима, тужилаштво за ратне злочине слало позиве преко надлежних органа Хрватске, гдје је одговор био да они не признају одлуке српског правосуђа уз позивање на такозвани Закон о ништавости.
Тужилаштво је свој предлог да се поступак против окривљених води у одсуству образложило тврдњом да време које је протекло од критичног догађаја даје довољно разлога за сумњу да ће Хрватска или БиХ, која је такође водила процес против окривљених, покренути кривичне поступке против одговорних за страдање цивила 7. и 8. августа 1995. године.
Оптужница против хрватских официра подигнута је послије вишегодишњег преткривичног поступка и истраге која је трајала око годину дана током којих су прикупљени многобројни докази.
У истрази је коришћена документација и информације које је Тужилаштво за ратне злочине прибавило од Међународног кривичног суда за бившу Југославију, материјални докази МУП-а Републике Српске, записници о увиђају, фотодокументација, искази сведока, медицинска и вештачења војне струке.
О одлуци Русије о заробљеном хрватском плаћенику прочитајте ОВДЕ.
Извор: СРНА
