Одлука руског председника Владимира Путина о проглашењу делимичне мобилизације и расписивању референдума у четири области у Украјини које ће ући у састав Руске Федерације означава прекретницу у рату и изазива политички потрес у свету. У свом обраћању јуче ујутру Путин је нагласио да регрутацији подлежу само они у резервном саставу који су одслужили војни рок, имају војну специјалност и искуство, а пре упућивања у јединицу ће проћи додатну обуку.
После првобитних написа у медијима, Путин је јуче први пут јавно саопштио да су после почетка специјалне операције, укључујући и разговоре у Истанбулу, представници Кијева позитивно реаговали на предлоге Москве да се осигура безбедност Русије и заштите њени интереси.
„Али мирно решење није одговарало Западу, који је Кијеву дао директну наредбу да поремети све споразуме. После тога, Украјина је почела да се још више пумпа оружјем и тамо су послате банде страних плаћеника”, рекао је Путин.
Министар одбране Сергеј Шојгу јуче је наредио спровођење председничког указа о делимичној мобилизацији, повећање безбедности војних одсека и мере за сузбијање провокација. Шојгу је навео да је дошло време да се искуство стечено током годишњих стратешких вежби примени у пракси.
Док је становништво у доњецкој, луганској, запорошкој и херсонској области осетило олакшање, у Русији влада узнемиреност јер ће рат сада много више ући у друштво. Заказивање референдума и делимична мобилизација били су непријатно изненађење за Запад, а европски лидери ситуацију оцењују у распону од тога да је Русија у паници, да су ове одлуке одраз слабости и неуспеха специјалне војне операције и да ће изазвати унутрашње проблеме Кремљу. Највећа забринутост ипак влада због Путиновог упозорења да ће територијални интегритет Русије бранити свим средствима и да то „није блеф”.
То значи да ће после одржавања референдума у четири украјинске области, што је Путин подржао у свом јучерашњем обраћању, оне вероватно ући у састав Руске Федерације и сваки напад на њих значиће као да је нападнута сама Москва. На нове границе мораће да буду распоређени војници, да се организује заштита територије, попут оне у Калињинграду или на Криму. Укључење запорошке и херсонске области, поред Донбаса, више је од очекивања Запада и може да значи и даљи пут ка Одеси, чиме би Украјина остала без излаза на Црно море.
У анализама Путинових потеза нашло се места и за нешто боље исходе, који подразумевају преговоре. Једна од опција је да би Русија после припајања ове четири територије могла да прекине непријатељства и постави „нуклеарни ултиматум”. То би могао да буде моменат за преговоре, што неће зависити од Украјине него од америчких и европских савезника – или улазак у даљу ескалацију. Путин, међутим, није навео тако нешто, него је јасно ставио до знања да Русија може да употреби нуклеарно наоружање, али је истовремено нагласио да остаје на снази задатак да се одбрани Донбас.
Путинова одлука је уследила две недеље после повлачења руских снага из харковске области. Током тог периода спекулисало се да ће тај пораз морати да изазове промену руске тактике. Само неколико дана пре ове одлуке, Александар Дугин је на свом сајту написао текст у којем је навео да је дошло време за потпуну мобилизацију Русије, не само војну, него политичку, друштвену и културну, јер је Русија изложена нападима НАТО-а, а циљ је њено распарчавање. „Налазимо се на ивици трећег светског рата, који Запад опсесивно ’гура’ и то више није страх нити очекивање, него чињеница”, написао је Дугин.
Путин, ипак, није одговорио крајњом опцијом, него делимичном, која се односи на резервисте. Иако многима не изгледа да је руски врх био уздржан у рату у Украјини и нису узимали у обзир вишемесечне упозоравајуће поруке, многи су се сада присетили Путинове недавне изјаве да „у Украјини још ништа нису ни почели”.
Америчка амбасадорка у Кијеву Бриџет Бринк оценила је јуче да су најављени референдуми и делимична мобилизација у Русији знаци слабости и неуспеха и поручила да ће САД наставити да подржавају Украјину. Француски председник Емануел Макрон је у уторак увече (Путиново обраћање су медији најавили тог дана за вечерње часове) позвао Путина, али руски медији наводе да позив није прихваћен. Запад се узда у то да ће мобилизација, иако делимична, изазвати протесте и унутрашње незадовољство и да ће то уз санкције проузроковати пад Путина с власти.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков није хтео да коментарише питање новинара да ли ће границе бити затворене како би се спречио одлазак мушкараца који желе да избегну мобилизацију. Забележено је да су авионске карте јуче поскупеле и да су сви летови за Турску, Јерменију и Грузију већ попуњени. У уторак је Државна дума усвојила анексе у Кривичном закону и увела појмове мобилизација и ратно стање и предвидела казне до 10 година затвора за оне који се не одазову.
ЕУ разматра заједничке акције као одговор на новонасталу ситуацију, најављује наставак непоколебљиве подршке Кијеву и тврди да ће Русија трпети последице. Немачки канцелар Олаф Шолц, који потезе Москве тумачи као реакцију на то да им околности не иду наруку, каже да су „лажни референдуми неприхватљиви” и то је став већине украјинских савезника. Гласање почиње у петак и трајаће до уторка, а биће организовано и за расељена лица у Русији. Одржавање референдума је већ једанпут одложено, а Вашингтон и Лондон су радили на томе да се војне операције појачају како гласање не би било безбедно.
Свет се бави бројним питањима, међу којима је и оно како ће мобилизација 300.000 руских резервиста утицати на фронт дугачак више од 1.000 километара (број руских војника у Украјини износиће скоро пола милиона).
Зашто је 10 '’азоваца'’ размењено за једног човека, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
