Пише: Миодраг Прековић, директор Информативне службе Двери
Ако пратимо хронологију догађаја, јасно је и да су организатори Европрајда и власт на челу са Александром Вучићем веома желели да Европрајд буде одржан. Након апликације организатора из Београда и гарантног писма Ане Брнабић пре три године, Београд је добио организацију Европрајда. Српски покрет Двери је први показао погубност те манифестације, односно да она нема никакве везе са људским правима, већ искључиво са агресивном пропагандом хомосексуализма и трансродности. Прво, јер сексуално опредељење не спада у основно људско право, што су организатори Европрајда све време тврдили и тако обмањивали јавност. А друго, јер су Двери јасно ставиле до знања нико нема право да буде дискриминисан нити да се над неким врши насиље због своје различитости. А управо у суботу смо имали прилику да видимо да је то био скуп за све друго осим за одбрану људских права, јер је на делу била подршка Украјини, клицање лажној држави Косово, скрнављење лика Исуса Христа и још много тога скарадног и неприкладног.
Друга теза организатора Европрајда да ће у Београд доћи 20.000 странаца и да ће тиме и Србија имати бенефит од туризма, такође је пала у воду. Тек пар стотина учесника Европрајда је обезбеђивало скоро 10.000 полицајаца и Србија не да није имала финансијску корист, већ је у дебелом минусу, јер су управо из МУП-а саопштили да је само за обезбеђење Европрајда из буџета издвојено три милиона евра.
Најагресивнији међу заговорницима одржавања Европрајда били су Горан Милетић, као и директор Европрајда Марко Михаиловић. О каквим се личностима ради, можда најбоље говоре речи Мајде Пуаче, једног од организатора прве геј параде у Београду. Првог је оптужила да је покушао да узурпира назив организације „Квир“ и да сам организује геј параду, а за другог је навела следеће: „зашто је Горан (Милетић) допустио да прајд сада води овај надобудни фићфирић, чијег имена не могу да се сетим, то је засебна прича. Организациони одбор садашњег Прајда се понаша бахато и презириво према самој ЛГБТ заједници преко чије грбаче се богати, путује и прави каријеру.“ Како после ових речи, али и наметнутог суботњег Европрајда, све више оптужби стиже на рачун организатора из саме ЛГБТ популације, јасно је да су и њихови припадници и сами увидели да се иза целе организације крије само финансијска корист и ништа друго.
Посебан део целе ове приче око Европрајда представља актуелна власт Александра Вучића. Иако је дала гарантно писмо за одржавање истог, председник Републике Александар Вучић је, нешто више од две седмице пре одржавања Европрајда, рекао како он неће бити одржан, па макар га звао и Бајден. И то све под притиском јавности у Србији која се пробудила и побунила, организујући литије у којима је учествовало на десетине хиљада људи, са благословом Српске православне цркве. Након тога, МУП је забранио одржавање шетње у оквиру Европрајда, а ту одлуку је потврдио и Управни суд. Међутим, на сам дан одржавања Европрајда, Вучића није позвао председник САД-а Џозеф Бајден, али јесте амерички амбасадор Кристофер Хил и још 19 амбасадора ЕУ и НАТО земаља и то је био довољан разлог да се шетња одржи. То је саопштила Ана Брнабић, председник Владе у техничком мандату, и на тај начин прекршила одлуку Управног суда, због чега су Двери против ње поднеле кривичну пријаву. Са друге стране, како би покушао да смањи штету у јавности због оваквих несувислих потеза власти, министар полиције у техничком мандату Александар Вулин је дао још једну у низу својих трагикомичних изјава, рекавши да није било шетње, већ да су учесници само спроведени до Ташмајдана, где се одржао концерт.
Да ли је било шетње или не, у овом тренутку је мање битна ствар. Оно што је закључак о Европрајду јесте све супротно од онога што су организатори и власт причали. Дакле, нити је овај догађај имао везе са људским правима нити је Србија имали финансијску добит. Али, сазнали смо у пракси једну врло битну ствар – да су Александар Вучић и Ана Брнабић само колонијални управници у Србији који раде по наређењу ЕУ и НАТО амбасадора.
Извор: Двери
