Пише: Миодраг Миликић
Све зато што је тај један човек кум најбитније фигуре у овом лудилу. А та најбитнија фигура је 24. фебруара за главни ратни циљ прогласила уништење истих тих које су пустили на слободу да би у замену добили једног човека. Заборављено је све за шта су оптуживани, шта им се стављало на терет, и сада они одмарају са друге стране мора, живи, здрави и слободни.
На обе стране већ осам година гину искрене патриоте, а тајкуни, олигарси и политичари узимају профит. Деца су остала без очева и мајки, родитељи без деце, и на крају се све свело на трговину. У рат су увучени радници, рудари и пољопривредници на обе стране, односно стуб развоја обе сукобљене државе. Овакав резултат сам очекивао и пре осам година када је ово све почело. Тако се испоставило. У почетку сам био сведок овоме што нас је данас снашло. Од махања пушкама су дошли до махања нуклеарним арсеналом. Обе стране се жале на низак наталитет, а у међувремену су се трудили да га смање. Ово није рат као било који други.
Ово је прави светски рат у којем је због његових последица погођена свака тачка планете. Људи знају да нисам пацифиста и да поштујем погинуле на обе стране, јер су многи дали свој живот за идеју, али где почиње трговина, заборавља се идеологија и не постоји виши циљ од личне добити коловођа.
Извор: Правда
