Чак и у случају најоптимистичнијег сценарија да се за преговарачким столом нађе решење које неће довести до притиска на најопасније дугме, више ништа неће бити исто. Упозорење изговорено у Кремљу одшкринуло је врата која би могла сасвим да се отворе. Да ли ће се то догодити, као и да ли ће такав потез доћи из Москве или Вашингтона, питање је које све Земљане држи на ногама.
Нуклеарни арсенали земаља које њиме располажу, а нарочито главних сила, САД, Русије и Кине, нижу се у бројкама од којих застаје дах. Највећим нуклеарним магацином у свету располаже Русија, која има 5.977 бојних глава, што је за око 550 више од САД. Ове две земље "држе" више од 90 одсто бојевих глава на планети, мада је Кина усред експанзије, са око 300 нових ракетних силоса. Поред ове три земље, нуклеарно наоружање поседују Велика Британија, Француска, Индија, Пакистан, Израел и Северна Кореја, а развијају га још неке земље, рецимо Иран.
Према закључку студије Истраживачког центра СИПРИ из Стокхолма, објављене у јуну, очекује се да ће наредних година глобални нуклеарни арсенал расти први пут од Хладног рата. Ризик од употребе тог оружја највећи је у последњих неколико деценија.
Док је количина нуклеарног оружја незнатно опала између јануара прошле и ове године, глобалне залихе бојних глава ускоро би могле да почну да расту ако нуклеарне силе не предузму хитну акцију, упозорава СИПРИ.
- Све нуклеарно наоружане државе повећавају или унапређују своје арсенале, а већина изоштрава нуклеарну реторику и улогу нуклеарног оружја у својим војним стратегијама - каже Вилфред Ван, директор Програма оружја за масовно уништење СИПРИ.
Председник управе СИПРИ, некадашњи шведски премијер Стефан Лофвен упозорава да су "се односи између великих светских сила додатно погоршали у тренутку када се човечанство суочава с низом дубоких и хитних заједничких изазова који се могу решити само међународном сарадњом".
У јулу 2017. године деловало је да је свет корак ближе нуклеарном разоружавању, јер је више од сто земаља подржало споразум УН да се у потпуности забране. Али поједине земље које поседују нуклеарно оружје, попут Америке, Британије, Француске и Русије, тада су бојкотовале споразум. Сада та одлука стиже на наплату.
Британија и Француска истакле су пре пет година да споразум није узео у обзир реалне околности међународне безбедности и да је нуклеарно застрашивање битно јер одржава мир више од 70 година. Из данашње визуре, овај аргумент звучи апсурдно.
У међувремену, и неке земље са мање нуклеарног оружја почеле су да га усавршавају и количински увећавају, као рецимо Велика Британија. И Северна Кореја тестира и развија нуклеарни програм.
САД ће, према подацима којима располаже СИПРИ, за побољшање нуклеарних капацитета највероватније потрошити више од трилион долара до 2040. године. Сада се, међутим, поставља питање да ли ће Америка имати времена да инвестира на овако дуге стазе, то јест да ли ће планета Земља уопште до тада постојати.
Јер, у оптимистичкој верзији нуклеарног сукоба, после првих "пуцњева" обе велесиле, Русија и Америка обустављају даљу употребу нуклеарног оружја и седају за сто, уз "спуштање лопте" и кресање политичких амбиција. У свим осталим варијантама свет бива уништен, будући да је разорна моћ ових пројектила незамисливо огромна.
Амерички Пентагон симулирао је могуће развоје догађаја још пре него што је употреба нуклеарног оружја постала могућа реалност. Стручњаци су утврдили да било које коришћење нуклеарног оружја, па и тактичко, ограничене разорне моћи, какво је најавио руски председник Владимир Путин, врло лако доводи до неконтролисане ескалације.
Ако би Русија употребила тактичку нуклеарну бомбу, САД би одговориле ударом на мету сличне врсте и војног значаја. Један корак водио би неизбежно другом и тако до тачке без повратка.
НЕ ПРЕТИМО!
Заменик руског шефа дипломатије Сергеј Рјабков изјавио је јуче да Москва никоме не прети нуклеарним оружјем. Он је, међутим, упозорио на ризик од интервенције Запада у специјалној војној операцији у Украјини и упутио позив Вашингтону "да избегава ситуацију која би могла да доведе до директног војног сукоба с Русијом". Руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов изразио је наду да Русија и САД "упркос свим потешкоћама нису пришле опасном прагу падања у амбис због нуклеарног конфликта" и додао да је Русија посвећена принципу да не може бити победника у нуклеарном рату и да се то никада не сме догодити.
ЈЕДАН "ИСКАНДЕР" - 48.000 МРТВИХ
Само једна бојева глава снаге 50 килотона, на колико се процењују оне које би могле да се лансирају пројектилима "искандер-М", руши све у кругу од око 800 метара, а преживели у опсегу од око 1,6 километара изложени су дози зрачења од око пет сиверта, што значи да већина умире у року од месец дана. Гро незаштићених у кругу од три километра претрпео би опекотине трећег степена. Процењује се да би у самој ескплозији погинуло око 48.000 људи. Више од 100.000 претрпело би знатне повреде, а велики број био би у животној опасности. Радиоактивни облак ширио би се у смеру ветра.
Председник Чеченије Рамзан Кадиров се на свом Телеграм каналу обратио грађанима који избегавају мобилизацију. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Новости
