Социолог религије Дарио Хајрић наводи за Данас да је режиму потребан црквени легитимитет.
– Власти је потребан легитимитет који јој СПЦ продаје, и то је обострано користан аранжман који ништа неће покварити. Опасна је свака јавна личност коју не смемо критиковати. Порфиријев ангажман по питању унутрашње политике је штетан у оној мери у којој нарушава Уставом дефинисани секуларизам државе и грађанске слободе – сматра Хајрић.
Историчар Чедомир Антић сматра да Марковина није релевантан да прича о овој теми.
– Поручио бих му (Марковини) да се држи седме уметности и њених посленика, а не црквених питања у Србији.
Историчар Ђокица Јовановић тврди да овде постоји јединство цркве и власти за које није реално да буде нарушено.
– Не искључујем потпуно могућност да патријарх Порфирије постане противник Александру Вучићу, али мислим да то ипак није реално. Овде постоји „византијски принцип симфоније“- јединство цркве и власти. Црква не може да се модернизује, она је таква каква јесте, а опште је прихваћено да је она основни државотворни фактор. И увек је имала политичку функцију, без обзира на приче о секуларности. Дакле, можда између Порфирија и Вучића буде варница, али није реално да буде органског и суштинског сукоба. Они иду руку под руку, шта један мисли то мисли и други, иако један то јавно говори а други не. Ја ту видим хармонију, не разлаз.
Професор Универзитета у Београду Родољуб Кубат такође верује да ће сагласје између државе и цркве остати нетакнуто.
– Тешко је претпоставити да патријарх Српски може постати непријатељ председнику Вучићу иако је Србија секулрана држава и наравно да постоје разлике између Цркве и државе, али по питању основних верских и националних интереса постоји сагласје и надамо се да ће тако и остати.
Ни за историчара Миливоја Бешлина нема дилеме да неће доћи до већих варница између Вучића и Порфирија
– Колега Драган Марковина је врстан познавалац нашег региона и процеса у њему. Одлично је што припада оном делу хрватске и српске интелектуалне елите која је на време разумела и прочитала лицемерну деструктивност Вучићевог изабраног патријарха Порфирија. Ипак, не слажем се да ће се њих двојица разићи, јер то подразумева да би Вучић ишао ка демократизацији свога режима и ка његовом уклапању са демократским делом света. Пошто не видим да то може да се деси, мислим да ће њих двојица још задуго, један уз другога – а Порфирије је инфериоран у том двојцу и до сада се показао као потпуно сервилан ауторитарном лидеру – тровати односе у региону и држати наше друштво што даље од било каквих цивилизацијских норми. Или речима великог Виктора Иванчића: Вучић је сигурно могао пронаћи погоднију личност за патријарха, али није могао пронаћи погоднију дволичност од Порфирија – закључује Бешлин.
Извор: Данас
