Коментаришући изјаву Виоле фон Крамон да би после потписивања споразума са Сергејем Лавровим од стране Србије, требало размислити о прекиду преговора о евроинтеграцијама са Србијом, Прибићевић каже да је сигуран да бар у овом тренутку Европска унија (ЕУ) и Европска комисија неће следити тај пут.
- Неће зато што је Србија превише важна да би се гурала у супротном правцу. Још постоји значајан дипломатски простор да се изборимо за што повољнију позицију за нас и што је још важније од нашег договора са ЕУ, мислим и надам се да постоји простор дипломатски за договор између Русије и Запада око Украјине - каже Прибићевић.
Он истиче да је проблем у томе што ЕУ од нас тражи да потпуно следимо њену укупну политику, а нисмо члан ЕУ и додаје да на аргументацију ЕУ да ми треба да следимо њихову политику јер делимо исте вредности треба одговорити аргументом да ако је тако зашто онда нисмо још пре 15 година примљени у ЕУ.
И јучерашњи упад Косовских безбедносних снага у Зубин Поток, сматра делом притисака и наводи да у наредном периоду треба очекивати и најразличитије притиске.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) September 26, 2022
Према његовим речима свако даље заоштравање ће водити већим притисцима на Србију и стављати нас пред све теже одлуке у наредном периоду.
- Бојим се да у овом тренутку немамо пуно времена пред нама, посебно када је реч о односу због референдума у Русији и претњама нуклеарним оружјем. Мислим да је у питању неколико недеља - каже саговорник Тањуга.
Као позитивно наводи то што се према изјави Антонија Блинкена дипломатски разговори воде, иако се не виде нигде нису објављивани.
Охрабрују и поруке из Кине и Индије, као две велике земље са великим утицајем на Москву и Вашингтон а рекле су да имају разумевање за политику Русије али не и за даље ширење сукоба а да се и не говори о потезању нуклеарног оружја.
- Свакако има простора и за дипломатију и за одређени, не велики али свакако одређени оптимизам - каже Прибићевић.
Позитивном оцењује и изјаву министра спољних послова Србије Николе Селаковића да Србија неће признати резултате референдума у четири регије у Украјини, јер се њоме брани наша целокупна спољна политика која се заснива на поштовању територијалног интегритета.
Када је реч о мобилизацији у Русији и томе како она утиче на целокупну ситуацију и колико је опасна, Прибићевић каже да је Путинова претња веома озбиљна и да би је тако и требало.
- Конфликт је далеко отишао у односу на то како је почело пре шест месеци и цео рат у Украјини је пошао у правцу оног најгорег а то је да се на једној и другој страни почело говорити да ћемо ми победити. Овде је кључна ствар да се разуме да не може нико победити, јер се сада не ратује луком и стрелом већ је време нуклеарног оружја а с њим нема победника, јер колико једни униште друге, други ће њих а и све нас заједно - каже саговорник Танјуга.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) September 26, 2022
Као наду види Блинкенове речи, али и улогу Кине.
Коментаришући документ који је објавио Албанијан пост у коме се нуди решење за договор Београда и Приштине и негирање Брисела да њихов тим иза њега стоји Прибићевић каже да је велико питање са које је стране је он дошао.
- Велике силе сада тестирају и расположења земаља као што је Србија, а ми смо изузетно значајна земља, не само због подручја на коме се налазимо него и укупне улоге коју имамо и покушаја да колико-толико сачувамо самосталност у свему овоме и у том смислу би требало гледати на разне нон-пејпере и признање да они постоје или не постоје, односно као једну додатну врсту притиска на Србију - каже он.
Додаје да је све оно што је написано неприхватљиво, урађено збрда-здола а такве ствари се не раде тако, већ озбиљније, на високом државном нивоу.
Он истиче да су и раније разматрани односно проигравани разни модели и решења, али ниједан од постојећих модела и замисли у нашем случају није могао да буде примењен сам, него се морало наћи нешто креативније.
- Оно што мене брине јесте да ли је наша креативност сада већа или мања, али бојим се да није на тако завидном нивоу - оцењује Прибићевић.
Снимак напада на регрутни центар у Русији погледајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
