Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина, када је отишла у Палестину да посети света места.
Једна од највећих жеља Светог цара Константина и његове мајке, Свете царице Јелене, била је да пронађу Часни Крст на којем је био распет Исус Христос. Царица Јелена је након много муке и труда успела да дозна где се налази Часни Крст и наредила је да се копа земља.
Након извесног времена, копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.
Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христос, досете се да на мртваца, чија је погребна поворка пролазила, положе сва три крста.
Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове делове узимали су верници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.
Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста.
О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.
Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму. Дакле, једна ствар коју на овај дан никако не смете да урадите јесте једноставно – да не радите! У супротном, верује се да ће вам целе године све "ићи наопако".
На Крстовдан је, наиме, добро да послодавци исплате своје раднике. Овај обичај настао је у стара времена јер су се на данашњи дан исплаћивали радници који су чували поља од Ђурђевдана (6. маја) до Крстовдана (27. септембра).
Такође, постоје и обичаји да се на овај дан бере и посвећује босиљак. Иначе, верује се да они који не раде на данашњи дан било који од послова у кући неће имати среће целе године.
Извор: Медији
