Пише: Зоран Павловић, члан Председништва Двери
Век ХХ, година 1937, на улицама Београда величанствена литија против потписивања Конкордата државе са Римокатоличком црквом, затим напад полиције на свештенство и народ, али и победа јер држава никада није ратификовала тај уговор.
Век ХХI, година 2022, улице Београда и величанствене литије за одбрану породице и породичних вредности. Три велика скупа, са по више десетина хиљада људи, показала су да православни српски народ није нестао и да постоји, још увек, велики број освешћених Срба који су спремни да бране свој поглед на свет и свој начин живота.
Агресивна пропаганда ЛГБТ лобија да се озаконе хомосексуални бракови, дозволи усвајање деце од стране „супружника“ у таквим браковима, као и све већа медијска присутност најаве нових пропаганди о „праву“ деце да сами бирају ког су пола или приказивања промене пола као нечег пожељног, као и пропаганда ових појава у школским уџбеницима, са кулминацијом у најави да ће бити одржан „Европрајд“ у престоном граду Србије са учешћем 20.000 гостију из целе Европе и очекиваним скарадним сценама, извела је на улице Београда верни народ и свештенство, предвођено патријархом и архијерејима. Више десетина хиљада људи је показало свест о опасности која се надвила над градом деспота Стефана Лазаревића и целом државом. Патријархов говор од 11. септембра у храму Светог Саве представља заједнички одговор окупљеног народа на ове претње, садржавајући све оно што мора да се зна како о претњама, тако и о православном систему вредности, који баштинимо од предака и који желимо да сачувамо. Патријархов говор представља јавно сведочење вере, јединствено у данашњем савременом свету, не само по садржини него и по отвореној поруци српским властима да постоје црвене линије које не смеју да се пређу. Очување хришћанских вредности и права да српски народ живи у складу са њима, како су одабрали наши преци пре око 1400 година када је почело ширење спасоносне вере међу Србима, представља онај угаони камен око кога се окупља православно српство данас. Врх Цркве је својим отвореним наступом поручио и да неће узмакнути пред налетом агресивних идеолога антихришћанских вредности али и да неће подлећи притиску власти. Храброст је то у данашњем свету, али Црква памти небројене примере храбрости и од ње се очекује да у сваком времену храбро исповеда своје ставове. Црква се не плаши мучеништва, напротив зна да је оно благословено када је циљ исправан, а душа чиста. Пред моштима светих мученика данас се молимо и тражимо њихово заступништво пред Богом.
Православно српство није малобројно како представљају антихришћански медији, напротив оно је најбројније у овој земљи. И није битно колико пута годишње неко посећује цркву, што спада у лични доживљај вере и о чему нико нема право да суди, већ је битно да постоје вредности које огромна већина српског народа жели да поштује и да по њима живи.
Пропагатори антихришћанских вредности истичу да постоји некакав лажни морал, да народ и није толико православан, те да се већ понаша супротно хришћанским вредностима. Сходно томе, могао би да се извуче закључак да нема сметњи за остваривање ЛГБТ захтева. Наравно да је ово само једно од погрешних схватања православног начина живота које садржи у себи и осећање грешности али и спасоносно покајање, и које човека посматра као личност која се целог живота бори за поправљање себе. Стога истицање неких нечасних поступака појединих људи има за циљ једино пребацивање пажње јавности на ефемерне појаве које не могу да, извучене из контекста хришћанског учења, пруже истиниту слику о православном поимању света и живота.
Агресиван налет ЛГБТ лобија није својствен само нашим просторима. Насртаји на хришћанску традиционалну културу присутни су у целој Европи и на америчком континенту. Све јавне сфере живота су поље ових агресивних насртаја: медији, музика, филм, спорт, образовни систем… Пропагандна машинерија отворено обмањује јавност да је то борба за права угрожених људи. Истина је да је то јавно наметање стандарда живота који су отворено супротни вредностима већине. Није у питању борба за већа права постојећих припадника ЛГБТ заједнице, већ је у питању наметање њиховог стила живота другима, који то не желе, почев од деце у школском узрасту.
Постоје и озбиљни покрети који се супротстављају наметању нових вредности, који све више јачају и од којих хришћанска Европа очекује активности на заштити европских хришћанских вредности. Њиховој помоћи се и ми надамо. До тада, радићемо по Његошевим стиховима: „Нада више нема ни у кога, до у Бога и у своје руке.“
Православни народ на улицама Београда у августу и септембру 2022. године посведочио је да снага Православља није мала, да су Срби још увек негде дубоко у себи свесни чији су потомци, да примери светих предака не могу да избледе ни након највеће пропаганде антихришћанских медија, да је Црква Христова будна и да мотри на своју паству. И како рече једном Св. владика Николај Српски о антицрквеној радњи власти 1937. године, није Црква узбунила народ, него се народна свест сама узбунила. Народна савест се подигла до небеса „да протествује против једног ужасног насртаја на све што је свето у Србији“. Тако 1937. године, тако и данас. И још нешто нам је Свети владика поручио за сва времена: „Ако удариш Србину на веру, онда ћеш видети да Србин има веру!“
Ови последњи догађаји у којима је народ јавно исповедио своју веру, спреман на жртву, представљају још једну велику победу Православља и наду за будућност.
Извор: Двери
