Свети Никита је родом од Гота, ученик епископа Теофила Готског, који је учествовао на Првом Васељенском Сабору.
Када кнез Готски Атанарик поче мучити хришћане, тада Свети Никита стаде пред кнеза и изобличи га због безбоштва и нечовечности.
Мучен страшним мукама Никита све јаче исповедаше веру Христову и мољаше се Богу с благодарношћу.
И имаше ум непрестано уздигнут и удубљен у Бога, а на прсима под оделом држаше икону Свете Богородице са превечним Младенцем Христом, стојећег и држећег крста у рукама Својим.
Ову икону носио је Свети Никита зато што му се Света Богородица јавила и утешила га.
Најзад мучитељ баци Христовог војника у огањ, у коме Свети мученик издахну, али тело његово оста неповређено од огња.
Друг његов Мариан пренесе његово тело из Готске земље (Влашка и Бесарабија) у Киликију у град Мопсуест, где сагради цркву Светог Никите и положи у њу чудотворне мошти мученикове.
Пострадао и прославио се 372. године.
Српски обичајни календар каже да је данас, с обзиром на то да су последњи септембарски дани, крајње време за припремање зимнице.
За кисели купус има времена.
Извор: Медији
