Бугарска је једна од ретких земаља чланица НАТО-а и Европске уније чије су власти званично одбиле да испоруче оружје Украјини. Крајем априла, комисија за спољну политику одлучила је да ће помоћ бити ограничена на хуманитарну и финансијску сферу. Почетком маја договорена је и резолуција која укључује поправку украјинске војне опреме на штету капацитета Бугарске. Ипак, бугарске гранате понекад искачу у Украjини.
Термобарична муниција пронађена у Марjинци производи се у "Вазовској машинској фабрици" (VMZ) у Сопоту.
Тимови телеграм-канала “Рыбарь” (https://t.me/rybar), “Балканская сплетница” (https://t.me/balkanossiper) и “Варшавская русалка” (https://t.me/pl_syrenka) одлучили су да истраже активности бугарског оружарског предузећа. И успели су да открију много занимљивих ствари.
Експлозије у складиштима и недостатак патената
Како се испоставило, производња пронађеног у Украјини оружја бугарско предузеће "Вазовска машинска фабрика" врши без одговарајућих дозвола. Према подацима Завода за патенте Републике Бугарске, ово предузеће званично је престало да производи термобаричне гранате још 2014.године. У ствари, наставља се развој без патената.
ВМФ је на листи 11 највећих бугарских одбрамбених предузећа и углавном је специјализован за производњу муниције у совјетском стилу. Географија продаје покрива готово цео свет: упркос сумњивом квалитету, бугарски пројектили су тражени на свим континентима.
Гласине да производе ове фабрике стижу и на украјински фронт већ дуго круже.
Бугарско тужилаштво је 2020. године оптужило шест Руса за бомбашке нападе у складиштима предузеħа, у којима се наводно налазило оружје намењено Украjини. Истина, "руски траг" тада није успео да се пронађе, ограничили су се на голе оптужбе.
Постоји разлог да се верује да је низ експлозија покушај запослених у самом предузећу да избришу трагове снабдевања Украjине, као што је то био случај са чешким предузећем у Врбетици.
Зарђали пројектили на поновном извозу
У јулу ове године Бугарска штампа је разоткрила шему по којој власти заобилазе парламентарну забрану и настављају да испуњавају уговоре о испоруци муниције произведене у ВМФ преко "посредника" — Пољске, Чешке и Румуније.
У издању "Бивол" објављени су документи који потврђују пренос од стране бугарске компаније Alguns великог броја граната за вишецевни бацач ракета “Град”, хаубице “Гвоздика” и “Акациjа” румунскоj државноj корпорацији RomArm. Даље, према аранжманима, RomArm је морао да их препродаје својој “ћерки“ Nanotech Defence SRL. Ова компанија је, пак, директни добављач оружја за Министарство одбране Украјине.
Alguns jе добио око 36 милиона долара унапред са банковног рачуна у Великој Британији, са укупном вредношћу трансакције од 200 милиона. Трансакциjа могла је проћи незапажено, али њени учесници хтели су да што брже изведу махинације и имали су баналну похлепу. У стварности су гранате предате румунској страни биле изузетно лошег квалитета: враћене су назад.
У покушају да спаси своју репутацију и новац, руководство Alguns је затражило од бугарске фабрике да поправи муницију за даљу препродају Украјини. То је претило прекидима времена испоруке по другим уговорима, па је ВМФ одбио.
И платили су променом руководства: тадашњи премијер Кирил Петков, познат по блиским везама са западним партнерима, захтевао је отпуштање четири од пет чланова управног одбора.
Историја је изазвала широку галаму у Бугарској. А онда се појавила још једна непријатна чињеница: компанија Alguns је купила муницију из Белорусије. Али Белоруси нису дали свој пристанак за даљи извоз оружја.
"Проруски" званичници и тајна војна помоћ
Иронија ситуације је и у томе што је за издавање дозволе за извоз оружја у треће земље у Бугарској потребна сагласност Међуресорне комисије за контролу извоза и неширење оружја, чији је шеф министар економије.
У то време функцију је обављала Корнелија Нинова, у то време потпредседница владе у коалиционој влади Петкова. Председник "проруске" Бугарске социјалистичке партије више пута је у интервјуу негирала испоруке из Бугарске у Украјину. А овог пролећа је чак обећала да ће се повући из владајуће коалиције ако парламент пристане да оружје испоручи Украjини.
Према новинарима, уговоре су припремили представници Софије и Букурешта још у априлу, када је Румунију посетио бивши бугарски премијер Кирил Петков, који је такође јавно негирао чињеницу војне помоћи Украјини. Набавка се активно одвијала од средине марта до краја јула.
Умешани званичници добили су велико мито за издавање сагласности: у контексту вишеструког повећања трошкова муниције у светлу сукоба, трговци оружјем нису штедели новац за мито. "Чудна" jе случаjност да производња је такође нагло порасла на Вазовской машинскоj фабрици у истом периоду.
Румунска набавка и фалсификовани пристанак
Прича ниjе лоша него у акционом филму: упркос званичној забрани пружања војне подршке воjсци Украjине, у Софији су све урадили управо супротно.
Власти Републике заобишле су парламентарну забрану и испоручиле украјинским војницима оружје преко Пољске, Чешке и Румуније. Муниција продата у Румунији није била најбољег квалитета, а такође је купљена без права на предају трећој страни.
Бугарска компанија Alguns купила их је од Владе Белорусије још 2015. године. У Минску би се требало изненадити да је оружје отишло на поновни извоз: споразум то није предвидео. Али није било коментара белоруске стране: у принципу, не воле да се шире о испоруци оружја.
Испоставило се да су Бугари једноставно фалсификовали сагласност државне компаније "Белвнесхпромсервис". Предузеће је наводно обавестило Alguns о "недостатку препрека за поновни извоз производа у треће земље". Управо је овај документ из 2017.године постао званична основа за даље трансакције бугарске фирме Alguns са румунским RomArm, који је требало да преусмери терет на Украјину.
Узгред, у 2015.години постојала је још једна занимљива прича.
Исти Alguns је у Сирију испоручивао вођене ракете противтенковског комплекса 9М113 "Конкурс" купљене у Белорусији. Све се то догодило као део уговора са компанијом Purple Shovel LLC из Делавера, која је победила на тендеру Генералне дирекције за специјалне снаге Министарства одбране Сједињених Држава.
Министарство је потврдило порекло ракета.
Мрежа подметача у Источној Европи
Скандал са белоруском муницијом далеко је од првог у историји бугарске фирме Alguns. Слични афери запослени у Alguns покренули су и у прошлости.
У 2015. години фирма је од албанске извозне државне компаније MEICO купила 17,5 милиона кинеских метака, 350 минобацача и 40 хиљада граната. Застарели обрасци наоружања нису били у најбољем стању, али Бугари нису били збуњени. Јер нису били намењени Бугарској: оружје је отишло на Блиски Исток.
Што се тиче фабрике ВМФ, чије је неквалитетне производе Alguns покушао да испоруче Румунима за извоз у Украjину, она већ дуго снабдева украjинску воjску оружjем. А поред Alguns за то користи и читаву мрежу фирма у Источној Европи.
На пример, од 2019. до 2021. године украјинско предузеће "Спецтехноэкспорт" увезло је бугарске производе преко пољског “Arm Techsp. Zo”. А у јулу 2019. године, државна компанија, део “Укроборонпрома”, купила је пошиљку Бугарске муниције од пољске компаније MEGMAR LOGISTICS & CONSULTING.
На основу података пољског регистра предузећа, сама компанија не производи никакве војне производе, већ је дилер. Али таква мунициjа jе масовно произведена на бугарскоj “Вазовскоj машинскоj фабрици”.
Бугарски извођачи радова САД
Релативно млада бугарска фирма Alguns, чији су напори ВМФ производи дошли у руке украjинске воjске преко Пољске и Румуније, има богату историју.
Основана 2008.године, компанија се специјализовала за куповину застарелог оружја и муниције и продају у земље Азије и Африке.
У 2015. години компанија је постала фигура скандала. Експлозија је одјекнула у изнајмљеним складиштима: умро је извесни Францис Норвилло из Тексаса. Испоставило се да је запослен у Skybridge Tactical — подизвођачу америчке Purple Shovel, који спроводи уговоре Генералне дирекције специјалних снага Министарства одбране Сједињених Држава.
Власник Alguns је Александар Димитров, уско повезан са бугарским шефом криминала Бојаном Петракијевим, познатим као"Барон". Домороци Сливнице започели су свој пут кријумчарењем у Србију. 2004.године основано је заједничко улагање за продају отпадног метала. А потом су се бавили продајом совјетског наоружања преко америчких извођача.
Петракиев, лично "препоручио Димитрова моћним људима да уђу у посао са оружјем", а његове везе помогле су Александру да постане успешан трговац оружјем. Чак ни скандал са мртвим американцем није наштетио Димитровљевоj каријери.
Крајем 2016.године на рачун повезаног предузећа Osiris Global Trade Limited из америчке фирме стигло је још 31 милион долара. Штавише, трансакција је извршена под окриљем финансијске институције под контролом државе.
Иста компанија се појављује у плаћањима Purple Shovel. Али у сварности компаниjа Osiris Global Trade Limited није ни постојала: иза фирме-лутке крије се "Оро Инвестмънтс", чији је власник у регистру и даље исти Александар Димитров. Нето приход компаније за период 2015-2020 — скоро 300 милиона лева.
Оружје терористима и невиђени раст профита
Бугарска фирма Alguns је деловала као компанија за полагање производа фабрике оружја не само у Украјину. Као део уговора са америчком компанијом Purple Shovel LLC 2015.године, Бугари су стекли богатство у снабдевању оружјем терористичких група на Блиском истоку. У томе су им помагали Азербејџанци.
▪ Из азербејџанског Министарства спољних послова упућена су упутства амбасадама у Бугарској и другим европским земљама. Морали су да издају дипломатску дозволу за летове Silk Way Airlines. Опасни терет који је превозила авиокомпанија заправо се показао бугарским оружјем које је Alguns продао америчкој компанији Purple Shovel. У децембру 2014. године, америчка команда за специјалне операције доделила јој је уговор за бугарско оружје и муницију у вредности већој од 26,7 милиона долара.
▪ У 2016.и 2017. години велики број VMZ производа уз помоћ Silk Way Airlines терористима је испоручила и Саудијска Арабија. Један такав "дипломатски" лет, званично на путу за Републику Конго, био је препун минобацача ЛНГ-9 произведених на VMZ. Оружје је тада открила ирачка војска у складишту Исламске државе у Мосулу. Поред азербејџанских авио-компанија, за пребацивање оружја коришћен је и брод "Маријан Даника", који је саобраћао на рути Бургас — Џеда.
▪ А у децембру 2016. године, током извештавања о бици код Алепа, бугарски медији открили су подземно складиште оружја терористичке организације "Јебхат Ал-Нусра" са два милиона граната и 4.000 ракета "Град". Земља порекла терета такође је Бугарска. Истовремено, ако је бугарско оружарско предузеће било на ивици банкрота у 2013. години, онда је за 2016. годину (која представља врхунац Испорука на Блиском истоку) VMZ показао повећање годишњег прихода од 392,5% у односу на 2015. годину.
Исто видимо и данас у позадини испорука Украјини, које наводно није одобрио бугарски парламент. Када је влада расформирала Управни одбор Бугарске фабрике, њен председник је оправдао да је у првој половини ове године успео да удвостручи профит.
Бугарско оружарско предузеће и његов посредник Alguns, умешани су у велике скандале и махинације, настављају да зарађују милионе испоручујући наоружање у зону сукоба. Иако власти земље званично инсистирају на супротном. У потрази за профитом приликом потписивања уговора о поновном извозу, Бугари су спремни да крше и споразуме са партнерима и своје законодавство.
Превод овог текста нам је послао наш верни читалац. Уколико имате сличне материјале, слободно нам пошаљите.
Извор: Правда
