Српско правосуђе би наредних дана требало да одлучи о подизању оптужнице, јер истиче рок од шест месеци после којег осумњичени који су у притвору од 14. априла морају бити пуштени на слободу у случају да она није подигнута. У Хрватској овај рок је двоструко дужи, тако да њихово правосуђе има времена до почетка априла наредне године.

Ћосићев бранилац, адвокат Љубо Павасовић Висковић, јуче је, између осталог, рекао да ће се тек видети шта ће бити са истрагом, с обзиром на то да хрватско правосуђе има још шест месеци испред себе.

"Гро доказа, оних које би назвали кључним, прибављени су преко Скај апликације. Видећемо шта ће бити", рекао је Павасовић Висковић за Објектив, не желећи да говори детаљније.

Према незваничним информацијама, слична је ситуација у предмету који је формиран у Србији.

УБИЈЕН ДОК ЈЕ БИО НА ПОТЕРНИЦИ

Миловац је, у време када је убијен, био на потерници Интерпола коју је Србија за њим расписала 2010. потражујући га како би издржао казну од 11 година, на коју је био осуђен због организовања шверца 5,7 тона кокаина током 2008. и 2009. из Латинске Америке у Европу. Убијен је децембра 2020. у Еквадору у класичној сачекуши - убице су га пресреле у пролазу на мотору и побегле.

"ОТЕО СЕ КОНТРОЛИ, САД ЈЕ КРАЈ"

Када су Французи "разбили" Скај апликацију, податке су доставили земљама које би могле имати правни интерес. Тако су хрватском и српском тужилаштву доставили податке који наводно откривају да је Ћосић био тај који је предложио ликвидацију и тражио од Шарића да је одобри.

Шарићево име се нигде не појављује, но, према информацијама које су се појавиле, српско тужилаштво сумња да је управо Пљевљак користио телефоне са којих су стизале поруке да га Миловац нервира, да се отео контроли и да му је "сад крај", те да ће "добити своје".

Убиство Миловца није једино кривично дело које се у оквиру истрага против Шарића и против Ћосића стављају на терет.

Извор: Објектив