Нижи цензус од три одсто уведен је пре две године, у време када је опозиција донела одлуку о бојкоту избора. То је за СНС био начин да мале опозиционе странке изађу из блока такозване бојкот опозиције и учествују на тим изборима.
Иако се и уочи овогодишњих избора причало да ће цензус бити повећан, то се није догодило. Ипак, извор наводи да је председник Србије Александар Вучић о томе причао на консултацијама са појединим парламентарним странкама и питао их какав је њихов став о томе.
У политичким круговима може се чути да је та тема и сада на столу, а поједини причају да би већ током јесењег заседања могла да буде на дневном реду, па чак и пре формирања владе. То би значило и да ускоро можемо да очекујемо расписивање ванредних избора, а самим тим и одлагање одлуке о увођењу санкција Русији. Ипак, то су за сада само спекулације и делује као опција која је мало вероватна.
Оно што је извесно да ће за мање од две године бити заказани нови локални избори, а могуће и ванредни парламентарни. Ако се Вучић буде држао свог обећања, београдске изборе могли би да имамо већ на пролеће следеће године.
Јасно је да би евентуално враћање цензуса на пет одсто највише значило СНС-у као највећој странци, јер би она највише профитирала од од гласова странака и коалиција које не би прешле цензус. Са друге стране, због подизања лествице за улазак у парламент у опасности би биле мање партије, а нарочито деснице које су на последњим изборима биле око цензуса.
Бојан Клачар, извршни директор Цесида, наводи да се показало на изборима 2020. да смањење цензуса није погодовало СНС, нити иједној опозиционој странци која је тада учествовала на изборима. Он каже да су те партије нижи цензус разумеле као прилику да без коалиција и озбиљних стратегија пређу цензус, што се није десило.
“Цензус од пет одсто само би могао да промени подстицаје за политичке странке. Уместо самосталних наступа или наступа са мање коалиционих партнера, вероватно ће у будућности учествовати у неким већим коалицијама. Странке ће морати да се прилагоде уколико дође до промене цензуса”, додаје Клачар.
Он наводи да би се на овај начин мењао онај сегмент у изборном систему који није од централне важности, те да би само променио динамику унутар страначког система. Наш саговорник истиче да то није ни близу најважнијег питања у изборном систему.
“Опет се бавимо аспектом који није упитан, а не бавимо се оним аспектом који јесу упитани, а то су затворене изборне листе и једна изборна јединица. О томе се уопште ни не разговора”, каже Клачар.
Срђан Миливојевић, посланик ДС, наводи да је апсолутно уверен да Александра Вучића занима само како да врати већину у парламент од 126 посланика, пошто њу нема овог тренутка. Он каже да је сигуран да ће вратити цензус јер је “очигледно да се неки пројекти које је разрађивао по њега нису завршили успешно, већ му угрожвају самовлашће”.
“Играње изборним цензусом је катастрофално. Уверен сам да се ДС вратила у Скупштину на један јако добар начин што се тиче грађана и бирача. Ми нисмо били у парламенту само када смо бојкотовали изборе”, истиче Миливојевић.
Упитан да ли би подржали предлог о подизању цензуса на пет одсто, он каже да ниједан Вучићев предлог не би подржали.
“Он не би био предложен у сврху и циљу изградње институција, него у сврху опстанка на власти. Ми нисмо саучесници у томе. Не видим разлог зашто бисмо било шта подржали. Ја не знам шта је то добро што би Вучић могао да уради за Србију”, наводи Миливојевић.
Милица Ђурђевић Стаменковски, председница странке Заветници која је на изборима освојила око 3,7 одсто гласова, не изјашњава се да ли би подржалаа предлог о подизању цензуса. Она каже да је њена партија једина која је самостално ушла у парламент, те да им на следећим изборима није циљ прелазак цензуса, без обзира колики он био.
“Наш циљ је постизање двоцифреног резултата. О променама изборних услова треба да брину оне групације које су на изборима наступале у широком коалицијама, а које су се убрзо после трећег априла потпуно распале”, наводи она за “Нова”.
О подизању изборног цензуса још пре неколико месеци позитивно се изјаснио Борко Стефановић, посланик ССП, а Ђурђевић каже да је посреди покушај ССП и СНС да држе монопол над политичком сценом.
“Занемарили су чињеницу да велики број грађана не жели двопартијски систем у Србији”, истиче Ђурђевић.
Извор: Нова
