Од првог септембра струја за становништво поскупела је 6,5 одсто у просеку, али је повећана и накнада за повлашћене произвођаче електричне енергије са 0,437 динара на 0,801 динара по киловатчасу што значи да поскупљење струје фактички око 10 одсто.
Такође од почетка септембра ЕПС ће слати и предузећима нове уговоре о снабдевању са ценом од 95 евра по мегаватсату на основу препоруке Владе, док је до сада цена струје за привреду била „закуцана“ на 75 евра без пореза, такође по препоруци Владе.
Према подацима Агенције за енергетику прошле године укупна финална потрошња, износила је 30,5 тереватчасова струје (око 30.500 гигаватсати).
На гарантованом снабдевању где су домаћинства и мали купци испоручено је 15.207 гигаватсати по просечној цени од 7,6 динара по киловатсату. Са поскупљењем на 8,144 динара по киловат сату, ако претпоставимо исту потрошњу као прошле године, ЕПС ће инкасирати 70,4 милиона евра више.
У прошлој години је на комерцијалном снабдевању испоручено 15.041 гигаватсати струје по просечној цени од 8,63 динара по киловатсату или 73,4 евра по мегаватсату. При истој потрошњи, мада се претходних година она увећавала за око пет одсто годишње, и новој цени од 95 евра по мегаватсату, електропривреда би требало на годишњем нивоу да инкасира око 325 милиона евра више него прошле године.
Овде су могућа и одступања с обзиром да је према закључку владе препоручена цена за наменску индустрију 68 евра по мегаватсату. С друге стране цена резервног снабдевања је 123,5 евра по мегаватсату али прошле године је свега 215 гигаватсати испоручено овим клијентима.
На крају из ЕПС-а су се годинама жалили на то што се накнада за повлашћене произвођаче електричне енергије на рачунима за струју не помера, док се истовремено обавезе ЕПС-а према произвођачима струје из ОИЕ из године у годину увећавају.
Према рачуници ЕПС-а на крају јуна кумулативни губитак компаније по овом основу достигао је 200 милиона евра.
Са повећањем накнаде са 0,437 на 0,801 динара по киловатсату ЕПС ће на годишњем нивоу инкасирати око 94,5 милиона евра, при истој потрошњи.
ЕПС је повлашћеним произвођачима за 1.846 преузетих гигаватсати енергије прошле године платио 22,75 милијарди динара, док је истовремено наплатио од крајњих потрошача 13,25 милијарди динара.
Разлику од око 80 милиона евра платио је из свог џепа па ће ово повећање накнаде покрити текуће трошкове за „фид-ин“ тарифе и зауставити даље гомилање губитака бар по овом основу.
Повећање прихода од пола милијарде евра на годишњем нивоу није мало ни за једну компанију, али спрам трошкова ЕПС-а и посебно трошкова увоза струје као сипање воде кофом у шупље буре.
Према рачуницама Данаса и изјавама министарке енергетике Зоране Михајловић ЕПС је већ до сада потрошио бар милијарду евра за увоз струје, а до краја зимске сезоне ће, према садашњим ценама, морати на увоз да потроши још милијарду и по.
Стручњаци су проценили да ће зимус недостајати 2,2 милијарде киловатсати струје, која се прошле недеље продавала по ценама од око 700 евра за мегаватсат.
Тако гледано, годишњи приходи од поскупљења струје ће покрити тек око трећине новца потребног за увоз само у зимској сезони и то под условом да цене електричне енергије на европским берзама даље не порасту.
„Кољу прасе пред Божић“
Према мишљењу Милорада Филиповића, професора на Економском факултету у Београду повећање прихода за ЕПС је добродошло, али према потребама компаније то је минимално, посебно зато што део тога иде за зелену енергију.
„Велике су потребе ЕПС-а. Треба да се заврши Костолац, ту је и Обреновац. Преузете су обавезе на Дрини са Републиком Српском Бук Бијела и свака од тих инвестиција је појединачно већа од прихода од поскупљења. А њима је новац потребан за отклањање последица хаварија, сад им се десило и ово са багером за угаљ“, напомиње Филиповић додајући да су се власти тек сад сетиле да апелују на енергетску ефикасност.
„Кољу прасе под Божић. Требало је раније мислити о енергетској фикасности. И сада са попустима за оне који уштеде у односу на прошлу годину пенализују људе који већ воде рачуна и који су већ смањили потрошњу“, оцењује он додајући да нигде у Европи становништво не чини 45 одсто укупне потрошње и то највећим делом за грејање.
И економиста Саша Ђоговић сматра да су приходи од поскупљења кап у мору за ЕПС и да са тим неће моћи да обезбеди ни текуће пословање, а камоли инвестиције.
„Мораће држава да посегне у касу да би ЕПС могао да функционише. То је рупа без дна. Сипамо новац, а не види се ништа у инвестицијама. Све иде на увоз струје. На крају ће све то доћи у буџет на наплату“, напомиње Ђоговић додајући да за такво стање нису криви ни украјинска криза ни грађани, већ „они који управљају ЕПС-ом“.
„Истина је да на европском тржишту расту цене, али да ЕПС ради нормално не бисмо ни увозили струју, а посебно не лети или сада по оваквом времену. Јасно је ко је кривац, али изгледа да нико неће одговарати“, закључује он.
Извор: Данас
