Пише: Др Иван Пајовић
Руске трупе су већ у првим данима сукоба заузеле аеродром Гостомељ недалеко од града, а појавиле су се и трупе Спецназа у предграђима, што је ишло у прилог претпоставци да је Кијев главни циљ. Међутим, после извесног времена, руске трупе су напустиле област око града, па чак и цео заузети северни део Украјине око градова Черњигов, Суми, па све до Харкова. Украјинска страна ово представља као своју победу над Русима, док Руси све представљају као „финту”, тј. некакав облик стратегије. За сада остаје неизвесно шта је од тога истина, јер су информације штуре, а са различитих страна стижу опречне вести.
За сада руских трупа око Кијева нема, нити се уочавају икакве назнаке евентуалних офанзивних дејстава према граду, премда се он налази само педесетак километара од белоруске и око 120 километара од руске границе. Одсуство ма каквих дејстава у правцу главног града противника или макар неког облика блокаде чини се као апсолутни парадокс, нешто што се углавном не догађа у ратовима већих размера, посебно уколико је један од противника много надмоћнији. Међутим, овај сукоб као да је саткан од парадокса. Уколико је истинит податак који долази из медија да су украјинске трупе у јуну скоро потпуно остале без муниције, нарочито артиљеријске, чудно је да до слома и капитулације није дошло, јер је просто невероватно да помоћ са Запада може под таквим околностима одржати равнотежу на углавном статичном, али веома активном фронту који се протеже дуж југа и југоистока Украјине. Са друге стране, западни медији непрекидно говоре о руским неуспесима и украјинским офанзивама и победама, тврдећи да је руски план пропао и да Путин у овом тренутку не зна како да се извуче из украјинског блата у ком се заглибио.
Пред крај августа у медијима се појавила изјава вође Чечена, Рамзана Кадирова, објављена на његовој Телеграм групи. Он каже да Кијев до сада није стављен под контролу Оружаних снага Руске Федерације и савезничких трупа ДНР и ЛНР, јер председник Русије Владимир Путин за то није дао допуштење. Кадиров не износи и разлоге због којих Путин то не допушта.
„Да сам се ја питао, одавно бих заузео Кијев, а Зеленски и њему слични одавно би седели у подруму на ислеђивању. Захвали Путину (обраћа се Зеленском) што нам не допушта да заузмемо Кијев и да се потпуно са тобом расправимо”, изјавио је Кадиров.
Недавно су се појавиле информације да је Служба безбедности Украјине осумњичила за ратне злочине Кадирова и два његова потчињена официра. Као одговор на то, шеф Чеченске републике упутио је (исто преко Телеграм-групе) украјинској служби безбедности речи у којима каже да „слободно одреде место где треба да се јави како би се расправили око питања ко је убица, ко је преступник”.
Како ће се сукоб у Украјини даље одвијати умногоме зависи од геополитичких и геоекономских односа на линији Русија—Европска унија. У земљама Запада, не само у ЕУ, осетна је енергетска и монетарна криза која се сваким даном појачава. Са доласком зиме криза око увоза руског гаса ће се повећавати, упркос тврдњама неких евро-бирократа да су гасна складишта попуњена до 80%. Тај податак може само служити за умиривање становништва које је већ прилично забринуто, јер и ако би складишта била попуњена у тој мери, то ипак не значи енергетски безбедну зиму, зато што се залихе непрекидно троше и неопходно их је стално допуњавати. Русија сваким даном све више затеже своју политику извоза енергената као одговор на санкције и непрекидно инсистира на њиховом укидању. Између редова као да се може прочитати да Русија нуди нормализацију енергетских односа, а заузврат тражи од Запада прекид помоћи Украјини и препуштање те земље потпуно под руски политички утицај, ако не и потпуно заузимање. Дакле, Русија као да тражи да Запад „прода” Кијев и Украјину за руски гас.
Ова претпоставка подсећа на ситуацију са краја седамнаестог века, када је Русија споразумом са Пољско-Литванским савезом, тј. Речју Посполита (названим „Вечни мир”) купила Кијев споразумом из 1686. године (ратификованим додуше тек 1764.) за 146.000 рубаља у сребру, што је чинило 7 тона овог драгоценог метала. У уговору се као сврха плаћања наводи „братско пријатељство и љубав” (!!!). Што се тиче међународног права, овај уговор је и даље формално важећи.
Кијев врло лако може бити непријатно изненађен ненаданим изливом „братског пријатељства и љубави” Русије и Запада уколико ђаво хладноће и беспарице, вучен за реп санкцијама, закуца Западу на врата и дође по своје.
Извор: Правда
