Миливојевић сматра да је тај састанак за разлику од свих претходних био другачији и да су овога пута представници Вашингтона, Брисела и Европске уније дали до знања три ствари - да желе да се косовско питање брзо реши, да основа тог решавања треба да буде европски план односно Шолц-Макронов план и да западни центри моћи неће имати разумевања за ону страну која не би прихватила решење на основу тог плана.
Како је додао, вероватно су рекли које би мере погодиле Србију уколико не би прихватила решење које нуди овај план.
Миливојевић сматра да је овај састанак наставак притисака с тим што је, како каже, сада притисак подигнут на највећи могући ниво што показује да постоји интерес на западној страни да се косовско питање реши брзо. Он сматра да разлог томе лежи и у развоју ситуације око рата у Украјини, да западни интереси везано за овај регион расту и да улог овог региона због глобалних односа расте, додајући да је кључно питање када је реч о региону и његовом дефинитивном присаједињењу западној сфери интереса или трансатланској заједници зависи од решавања питања Косова и Метохије.
„Тако ја разумем то убрзање и једну врсту нервозе која је присутна у западним центрима моћи да се ово брзо реши. Они немају интереса да ово питање остаје нерешено где утицај имају и Русија и Кина и све оно што не одговара западним интересима, а да почне решавање глобалних односа везано за рат у Украјини”, рекао је Миливојевић за Танјуг.
Навео је да се Србија сада суочава са једном врстом притисака са којима до сада није била суочена где нам се ставља чак и нека врста мера што до сада није био случај.
„Они су очигледно на овом састанку са вербалних притисака и мера суочили српску страну и са неким конкретним могућим мерама. Ја их видим могуће у економској сфери, у заустављању процеса интеграција Србије, а могуће и у некој политичкој сфери”, рекао је Миливојевић.
Он сматра да постоји латентна опасност везана за понашање Приштине која, додао је, не прихвата све оно без чега ми не можемо да уђемо у озбиљне преговоре.
Навео је да Приштина не прихвата ни Заједницу српских општина ни Бриселски споразум ни разговоре који се тичу нормализације већ искључиво инсистира на разговорима који подразумевају признање, те додао да је проблем у томе што и Вашингтон и Брисел и Приштина имају исти циљ, само је разлика у начину како до њега доћи.
„Сад се та граница између разлике коју они имају приближава. Иду заједно према истом циљу и бојим се тога да би они у подршци Косову ишли даље од онога до чега су ишли када смо имали последњу ескалацију крајем прошле године, да би чак можда и толерисали приштинској страни неке акције које би биле директно усмерене према српском народу и где би Србија морала да реагује на други начин”, рекао је Миливојевић.
„То је нешто што би Србију довело у крајње деликатну ситуацију и ту видим претње на безбедносно-политичком плану које би могле да буду примењене према нама, не на директан начин, али толеранцијом неких потеза Приштине”, навео је.
Извор: Политика
