Пише: Драган Бисенић, новинар
Овој двојици ловаца на богатство шансе за остварење необичне жеље порасле су данас као никада раније. Украјински сукоб у који је укључена Русија као нуклеарна сила од почетка је праћен стрепњама од употребе нуклеарног оружја и страховима од његовог прерастања у општи сукоб. Ни после годину дана ове могућности нису престале да узнемиравају свет. Јасно је, насиље је непредвидиво, када једном почне, никада се не зна куда ће даље да крене и како ће да се оконча.
Али, није само Украјина регион одакле може да стигне 'најскупља ствар на свету'. На Балкану се, по свему судећи, стварају предуслови за развој потенцијала ширег сукоба преко радикализовања 'косовског питања' и ултимативног приступа који се сада упражњава у односу према Србији.
Последњи великан светске дипломатије, Хенри Кисинџер, у својој стотој години, редовно упозорава на опасност од избијања Трећег светског рата и нуклеарног сукоба. Средином децембра, Хенри Кисинџер је написао текст о томе, да ли се може спречити да напад Русије на Украјину прерасте у катастрофални Трећи светски рат. Кисинџер је пишући на ту тему за конзервативни британски магазин 'Д Спектејтор' навео да украјински конфликт има јасне паралеле са 1914. годином, када су све велике силе постепено увучене у војни сукоб и истакао Балкан као окидач тог сукоба. Исто то поновио је ове недеље, у свом видео иступању на Светском економском форуму у Давосу.
Али, опште околности су пуне конфликтног набоја, да је тешко рећи где је он снажнији и опаснији. Бугарски председник, Румен Радев, укључујући се у свеевропску дебату о још снажнијој помоћи Украјини, испоруком модерних тенкова и припремама за пролећну офанзиву, оценио је да војна помоћ Кијеву значи слагање са ставом да сукоб треба да се води до потпуног пораза једне стране, што неминовно и постепено увлачи земљу 'у глобални сукоб и могућност нуклеарног самоуништења'.
Скуп у Давосу посветио је време Украјини као никада раније. Аспект с највише изненађења овогодишњег састанка Светског економског форума, који је завршен у петак, био је обим и природа његовог фокуса на Украјину. Још значајнији је био све вец́и број гласова који су наглашавали опасност од овог рата за глобални систем правила и институција, и тиме прихватили и захтевали вец́у подршку Украјини.
На њему је закључено да је потребан 'јуриш' како би се сломила руска операција у Украјини. Тај 'јуриш' требало би да укључи: ефикасније оружје и обуку, ракете вец́ег домета, више ракетних система Патриот и противваздушну одбрану - укључујуц́и координацију са Пољском и Словачком које би требало да користе своје 'Патриоте' дуж украјинских граница да обезбеде кишобран за западну Украјину - тенкове Абрамс и Ф-16. Други део ове стратегије требало би да укључи санкције и контролу извоза у координацији са Европском унијом.
Холандски премијер Марк Руте формулисао је тај начин размишљања као императив да Европа настави да се супротставља 'руској агресији', рекавши да регион мора да учини 'све што може да помогне Украјинцима'. 'Ако се агресор не заустави, то се нец́е завршити са Украјином. Цео Запад је угрожен', рекао је Руте.
Руски званичници, са своје стране, упоредили су ове западне стратегије с Наполеоновим освајањима и Хитлеровом рату против Русије, уз поновну напомену о условима у којима је Русија спремна да употреби нуклеарно оружје.
Хенри Кисинџер у својим иступима редовно помиње Балкан као место где је планула искра сукоба с којим он упоређује данашњу ситуацију. Историјски, Балкан је иначе један од региона који се готово увек узимао као релевантан за разматрање у стварању услова и избијању новог светског рата.
Опасност 'трећег светског рата' није била само могућност која је заокупљала ратне планере и љубитеље ратних игара. Она је била стварна и за највише државнике и политичаре. Амерички председник Ричард Никсон је писао: ' Трећи светски рат је истински глобални рат. Нема ни једног угла на земљи у који он није стигао. Сједињене Државе и Совјетски Савез су две глобалне силе и шта год се тиче наше равнотеже, утиче на равнотежу било где. Совјети то схватају. Ми такође морамо да то разумемо и научимо да мислимо у глобалним појмовима', тврдио је амерички председник Ричард Никсон.
У 'фантастичној' студији из 1977. назване 'Трећи светски рат', из пера тадашњег високог заповедника НАТО, британског генерала и каснијег ректора Краљевског колеџа у Лондону, Џона Хечета, описане су околности које воде ка новом светском рату где је у центру некадашња Југославија. Према НАТО плановима, предвиђало се да руска армија нападне Југославију из три правца, према Београду, према Загребу и из обе – према Љубљани. Руске и америчке снаге сукобиле би се “између Љубљане и Загреба, код Костањевице ?!- (вероватно се мисли на Костајницу, прим. аут.)'.
Генерал Хачет је у својој књизи тврдио да су 'Пољска и Југославија најопаснија кризна подручја на совјетском западу'. Идући по претпоставакама из тадашњих анализа обавештајних служби, проблеми за Запад у Југославији почињу када 'режим у поститоистичкој Југославији' не буде кадар да се супротстави инсталирању 'просовјетских ћелија' и то нигде другде, него у Србији. 'Може се замислити да ће Црвена армија провоцирати и прихватити позив просовјетских ћелија у Србији да би сузбила такозвану 'капиталистичку контрареволуцију' у Словенији и Хрватској, предвиђао је британски генерал.
Израелски дневни лист 'Џерузалем пост' недавно је могућност избијања глобалног сукоба пренео на Косово, где би се суочиле НАТО и руске снаге. 'Замислите следећи сценарио: дечак је упуцан и рањен на Косову након што је носио српску јелку. Дечак је касније преминуо од задобијених повреда у болници. Србија је морала да одговори па одлучује да пошаље војне снаге на границу. Као одговор, НАТО шаље трупе. Војник НАТО-а погинуо од случајног метка испаљеног током сукоба између војски. НАТО мора да реагује, а онда Русија интервенише. Док су очи света упрте у Украјину и Косово, Кина напада Тајван. Почиње трећи светски рат. Да ли вам то звучи измишљено', запитао је на крају израелски дневник.
Исто то, на други начин види и некадашњи министар спољних послова СР Југославије, Живадин Јовановић, поводом боравка петоро изасланика из Немачке, Француске, Италије, ЕУ и САД у петак у Београду, када су предали документ који би, како мисле, требало да омогући да Косово постане независна држава и чланица УН уз сагласност и препоруку Србије, а на рачун и на штету Србије. 'Петорка' је, како се чује, пренела ултиматум Србији да ће бити кажњена уколико не прихвати да изреком потврди кососвку државност.
У својој анализи значења тог немачко – француског плана о Косову и Метохији за регионални и европски мир, Јовановић у њему види понављање „судетске политике“ из 1938. која је претходила светском рату.
'Морамо узети у обзир чињеницу да су у историји Европе и нека друга наметнута решења нуђена као 'спашавање мира', а у ствари, широм су отварала врата глобалној катастрофи. Не сме се здраво за готово примити да је отимање Косова и Метохије од Србије данас мање релеватно за мир и безбедност у Европи него што је то био случај немачког отимања Судета септембра 1938. од Чехословачке, уз секундирање Француске, Велике Британије и Италије. Вредно је подсећање да је и тада то рађено 'иза леђа Русије', што се покушава и данас отимањем Косова и Метохије. Имају ли то историјско искуство Шолц и Макрон као и САД које тако здушно подржавају њихов план за насилно одузимање Косова и Метохије од Србије? Или су нови хазардери у својој надмености умислили да се месије спасења мање обдарених', пита се некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић.
Јасно је, из свега овога, да се на истоку Европе спрема ескалација сукоба у коју је НАТО укључен на све начине, осим копненим трупама. У залеђу те ескалације, на Балкану, по свему што се сада види, догађаји се крећу у правцу даљег заоштравања и стварања нове балканске кризе, новог 'источног питања' са свим изазовима и ризицима које је оно носило у историји и које носи до дан данас."
Извор: Танјуг
