Улазак такозваног Косова у НАТО и Савет Европе међу најважнијим је спољнополитичким питањима Сједињених Америчких Држава и Немачке у овом делу Европе. Уколико успеју у својој намери, овај регион би био под директном војном и економском контролом западних центара моћи, који би у том случају западни Балкан уредили по својој мери. Званично, не постоји могућност да „Косово” у наредних неколико година постане члан НАТО-а или програма Партнерство за мир јер је за тако нешто потребно чланство у Уједињеним нацијама. Када би се поштовало слово међународног права, онда КиМ никако не би могло да уопште буде кандидат ни за западну војну алијансу, ни за Савет Европе.
Међутим, председник Србије Александар Вучић подсетио је да је Приштина већ добила безвизни режим са Европом, пријем њихових папира за ЕУ, али и улазак у СЕ, да ли за шест месеци или годину дана, свеједно. „Не можемо да спречимо улазак у СЕ, ни у НАТО, иако сам рекао да ако од нас очекују аплаузе, неће добити, али ми то не можемо да спречимо”, казао је Вучић.
Гурање Космета у НАТО наићи ће на отпор у Савету безбедности јер није међународно призната држава већ протекторат УН. Искусни дипломата Зоран Миливојевић каже да тзв. Косово не може да уђе у НАТО јер је претходно потребно да укину Кфор. А да би тако нешто урадили, потребно је да оду у Савет безбедности. „Проблем за њих је што је НАТО интегрисан кроз Кфор. То значи да би морали претходно да укину Кфор и Унмник да би ’Косово’ могло да уђе у НАТО, иако је реч о западној војној алијанси, али морају да оду у СБ. Дакле, први корак је да изађу из Кфора, а за то је потребна одлука Савета безбедности. Они могу ’Косово’ да уведу у Партнерство за мир, али више од тога не могу”, каже Зоран Миливојевић.
Иначе, Вашингтонска повеља из 1949. године о оснивању НАТО-а, која је темељни документ тог војнополитичког савеза, не прецизира обавезу да земља кандидат за приступање мора имати чланство у УН, „али се у међународном праву ипак подразумева да се термин ’држава’ односи само на оне са столицом у УН”. На тај начин то тумаче и оне чланице НАТО-а, као што су Шпанија, Грчка, Румунија и Словачка, које нису признале независност Косова. Дакле, кад је реч о Косову или било којој територији, по међународном праву обавезан редослед корака је прво чланство у УН, па онда НАТО. Али међународни уговори одавно нису нешто што се високо котира на агенди неких држава Запада.
И за косовске Албанце циљеви су управо чланство у Савету Европе, а посебно у НАТО-у. Сматрају да је улазак у алијансу можда лакши јер САД имају велику тежину у тој организацији, колико год да четири чланице, које не признају Косово, представљају озбиљну препреку. Као разлог наводе да ту нема руског и кинеског вета и да су се зато у договору са САД окренули алтернативном путу ка европским безбедносним и после ка политичким структурама. Због тога се последњих месеци води озбиљна дипломатска офанзива САД усмерена према четири државе НАТО-а, а уједно и ЕУ које не признају независност Косова.
Председник Одбора Скупштине Србије за КиМ Милован Дрецун упозорио је јуче да би се, ако Косово уђе у НАТО, из основа променила безбедоносна ситуација на КиМ. То би, додаје, било веома лоше по Србе јер ће се повећати значај организације као што су косовске-безбедносне снаге, које су, како је додао, наследник тзв. ОВК. Дрецун наводи да Запад функционише по одређеној матрици и да се насиље над Србима гледа као на појединачне инциденте за које је надлежна косовска полиција.
Посланик Немачке социјалдемократске странке Јосип Јуратовић изјавио је да Србија не би требало да приоритет стави на блокаду уласка Косова у међународне институције јер ће Косово кроз те институције морати да поштује међународна правила и по питању Срба. Наводи да „без сређених односа Косова и Србије нема уласка ни Србији, ни Косову у ЕУ”.
А Зоран Милосављевић из Института за политичке студије каже да би евентуални улазак тзв. Косова у НАТО био преседан. За „Политику” пита каква се то порука шаље будућим могућим члановима, али и оним који су већ тамо, ако би дошло до тога. Додаје да КиМ ни у ком погледу не може да допринесе јачању НАТО-а и да је једина корист што ће ова организација у овом случају географски заокружити овај део Европе. „Да ли ће ико више озбиљно да схвати ту организацију? Да би нека држава постала његова чланица, морала је претходно да испуни озбиљне предуслове и да се поштује протокол”, каже Милосављевић и истиче да све што се догађа даје одговор зашто се Косово брзо наоружава.
Да ће 2023. бити година јачања КБС-а, већ је најавио министар одбране тзв. Косова Арменд Мехај уз поруку да предстоје улагања у опрему и у подизање стручног оспособљавања. На „Фејсбуку” је навео да ће јачање КБС-а допринети миру и стабилности у региону и шире. „У заједничкој радионици с министрима и владиним кабинетима у организацији кабинета премијера, представио сам главна достигнућа министарства одбране током 2022. године, али и планове за 2023. годину. Ову веома важну годину у смислу доношења стратегије одбране, концепт резерве, проширење сарадње с партнерским државама, али и реализацију бројних капиталних пројеката, који ће допринети укупној организацији КБС на највишем професионалном нивоу”, рекао је Мехај.
Милован Дрецун пак упозорава на овај сценарио, као и да треба озбиљно схватити то што је Мехај најавио. „Имајући у виду што је и председник Вучић рекао, да ће Запад угурати Косово у НАТО, јасно је да КБС мора да се убрзано формира. То је опасност по безбедност српског народа. Упркос томе што је Кфор дао гаранције да те снаге не могу бити присутни на северу, та пета база на подручју Мокре горе показује њихове намере. Ако Косово постане чланица НАТО-а, то би из основа променило безбедносну ситуацију и веома би било лоше по нашу страну”, упозорио је Дрецун.
А Огњен Карановић, из Центра за друштвену стабилност, каже да промоторима тзв. Косова и заштитницима албанског сепаратистичког покрета главни циљ је да се укључе у НАТО, а не у ЕУ. За наш лист наводи да то хоће да ураде не из практичних разлога, јер рецимо Кипар не признаје независност КиМ и децидан је у томе, због чега на политичко-процедуралном нивоу учлањење у ЕУ не би било ни могуће.
„Није тајна да неке од држава које нису признале КиМ, а чланице су НАТО-а, покушавају да превазиђу свој негативни став према независности лажне државе Косово. Постоје јаке тенденције у владама појединих држава које нису признале КиМ из Европе да то касније и ураде. Један од разлога зашто су чланови велике петорке из Квинте појачали своје ’дипломатске напоре’ у вези са КиМ крије се у томе да се покаже да је споразум постигнут и то би ’одшкринуло’ врата НАТО-а”, каже Карановић. Додаје да су то неки стратешки циљеви и да главни задаци НАТО-а нису непознати и желе да цео Стари континент буде под њиховим надзором и све земље, осим Русије, желе да виде као чланове НАТО-а.
Зоран Миливојевић: Промена уговора због Приштине створила би хаос
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да редовним путем нема могућности да Косово постане члан НАТО-а. За „Политику” каже да је то могуће ако се мења темељни уговор Северноатлантске алијансе, зато што чланице могу да буду само суверене државе које су признате од УН. „Не верујем да би могли да мењају уговор јер је за тако нешто потребна сагласност држава чланица и не знам шта би се све мењало. Друга ствар су четири државе које нису признале Косово. За пријем Косова, осим да је реч о пуноправној чланици УН, потребно је да буде општа сагласност држава свих чланица”, каже Миливојевић. У том случају, пошто Косово нису признале четири државе ЕУ, морало би да дође до промене Темељног уговор о стварању алијансе, што није лако урадити, додаје Миливојевић.
Куртијева мисија од Кувајта до Фолкланда
Косовске безбедносне снаге до сада су укључене у две мировне мисије, које су покренуте од доласка Албина Куртија на место премијера привремених приштинских институција. Први контингент КБС-а у мировне мисије је послат у марту прошле године када је у касарни „Адем Јашари” одржана церемонија којом је испраћен први контингент са симболичним бројем припадника КБС-а у Кувајт. А прошле недеље чета КБС-а, која броји девет војника, уз помоћ Велике Британије отишла је у мировну мисију на Фолкландска острва. Они ће тамо бити три године, а планирано је да на сваких годину дана садашњи контигент КБС-а буде замењен другим припадницима КБС-а.
Извор: Политика
