Пише: Александар Раковић
Агресија на Србе на простору некадашње Југославије континуирано траје од 1991. до данас. Против српског народа су покренути ратни походи у Хрватској и Босни и Херцеговини (1991–1995), на Косову и Метохији (1998–1999), на југу централне Србије и у Македонији (2000–2001). Западни империјалисти и домаћи сепаратисти разбили су СФР Југославију и СР Југославију, раде на разбијању Републике Србије, а Косово и Метохију држе под окупацијом.
Срби су у протеклим деценијама доживели више погрома и егзодуса: у деловима Хрватске под контролом Туђмановог режима (1991), у деловима Босне и Херцеговине под контролом хрватских и муслиманских снага (1992), протеривањем из Српске Крајине и западних делова Републике Српске (1995), одласком из Сарајева (1996), протеривањем са Косова и Метохије (1999), протеривањем из Скопске Црне Горе (2001), погромом на Косову и Метохији (2004).
На читавом овом простору напади на Србе и даље трају, негде јачим, а негде слабијим интензитетом. Србофобија је, у континуитету, и данас главна идеја водиља у Хрватској и Федерацији Босне и Херцеговине, као и код албанских сепаратиста на Косову и Метохији, а такође и код црногорских сепаратиста који се отцепљују од српства.
У Црној Гори је од 1997. трајао етнички инжењеринг којим је Ђукановићев режим имао намеру да избрише сећања грађанима да су Срби и да је Црна Гора историјска држава српског народа. Срби у Црној Гори су тек 2020. победили црногорске конвертите, али је то тло и даље трусно.
Чести су позиви непријатеља српства да Загреб, Сарајево, Цетиње, Тирана, Приштина и Скопље треба да склопе коалицију против троугла српског света Београд–Бањалука–Подгорица. Ипак, Скопље се кад год је могуће држи изван те антисрпске коалиције. Ту линију Загреб–Сарајево–Цетиње–Тирана–Приштина можемо без претеривања назвати – магистралом србофобије.
Но, упркос свим нападима и спрегама против српског народа, Срби су почетком треће деценије 21. века показали да су снажнији и компактнији него што су били раније. Срби су доказали да су један и недељив народ где год да живе. Стога смо на прелому 2022. и 2023. видели праву ерупцију гнева и агресије против српског народа, на значајном делу простора који чини магистралу србофобије. Непријатељи не могу да поднесу јачање самопоуздања српског народа.
Косово и Метохија
Нагазну мину је најлакше било пронаћи на Косову и Метохији, где се Срби који живе северно од Ибра одупиру намерама Куртијевог режима да северна Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток буду потпуно интегрисани у поредак албанског сепаратистичког пројекта. Ови Срби још од окупације Косова и Метохије (1999) воде борбу да се преко њих очува спона Републике Србије са јужном српском покрајином, која се сада налази под окупацијом.
Да би спречили албанску специјалну полицију да заузме те српске средине, Срби су почетком децембра 2022. поставили барикаде северно од Ибра. Република Србија је 15. децембра 2022. затражила повратак 1000 српских војника и полицајаца на Косово и Метохију, у складу са Резолуцијом 1244 Уједињених нација.
Уместо да стишава прилике, албанска специјална полиција је на римокатолички Божић (25. децембар 2022) покушала да упадне у Зубин Поток. Међутим, локалне српске одбрамбене јединице одбиле су напад. Албански полицајци су, након пушкарања, потиснути назад. С тим у вези, председник Републике Србије Александар Вучић наредио је 26. децембра 2022. да Војска Србије и све јединице МУП-а Србије буду у стању највише борбене готовости. Ради заштите српског становништва на Косову и Метохији, српске снаге биле су распоређене дуж административне линије.
Као одговор на то, Куртијев режим је забранио да српски патријарх Порфирије 26. децембра 2022. уђе на Косово и Метохију. Порфиријева намера била је да неколико дана проведе у Пећкој патријаршији. Куртијев услов за улазак био је да патријарх осуди српске барикаде и свештеника који је из централне Србије дошао да их подржи. То је патријарху Порфирију било потпуно неприхватљиво и он се вратио са административног прелаза Мердаре.
Да би се избегао оружани сукоб српских снага са албанским терористима, а тиме и КФОР-ом, Вучић је од локалних Срба затражио да уклоне барикаде како би се пружила још једна шанса за мирно решење и ове фазе дуготрајне косовско-метохијске кризе. Стога је 29. децембра 2022. почело уклањање српских барикада.
По ко зна који пут, на добронамеран гест албански сепаратисти нису узвратили истом мером. Као освету за пораз у пушкарању код Зубиног Потока на римокатолички Божић, албански терориста је на православни Бадњи дан (6. јануар 2023) пуцњима ранио српског дечака Стефана Стојановића (11) и српског младића Милоша Стојановића (21) који су у Готовуши код Штрпца носили бадњак. Поред тога, група албанских насилника претукла је на српски Божић младића Стефана Томића (18) из Клокота, када се после литургије враћао кући (7. јануар 2023).
Када је реч о Куртијевом режиму и западној међународној заједници, ови напади сматрани су углавном делинквентским преступима, а ређе су приписивани албанском насиљу над српским народом. У исто време, КФОР је на српски Божић (7. јануар 2023) писмено одговорио Влади Републике Србије да нема потребе за повратком српских безбедносних снага на Косово и Метохију. Овакав одговор КФОР-а може се сматрати саставним делом крвавог Божића који су Србима на Косову и Метохији приредили албански терористи.
Црна Гора
У исто време, насиље над Србима на Божић настављено је у Црној Гори. Оно је било вербалног типа и пуно конвертитске мржње, одвијало се медијским путем, а смишљено је да се нациљаним особама утерује страх у кости. Настављено је и поводом Дана Републике Српске и прославе Српске нове године.
Наиме, Даница Црногорчевић је за Бадње вече (6. јануар 2023) испред саборне цркве Христовог васкрсења у Подгорици отпевала песму „Ој, јунаштва свијетла зоро”. Реч је о оригиналној песми из 1863. чија је народна мелодија истоветна данашњој химни Црне Горе „Ој, свијетла мајска зоро”. Разлика у тексту ове две песме је то што прва слави српство Црне Горе (1863), а две строфе друге су објављене у књизи Савића Марковића Штедимлије Црвена Хрватска (Сплит, 1937).
Дакле, аутентична верзија коју је певала Црногорчевићева је српска, а данашња химна Црне Горе има хрватско-црногорски карактер. Притом, није реч о „измењеној верзији црногорске химне”, па не може бити ни говора о томе да је прекршен Закон о државним симболима и Дану државности Црне Горе. Тиме су претње црногорских конвертита да ће тужити Даницу Црногорчевић гротескне али опаке, јер се преклапају са оквиром крвавог Божића који су доживели Срби на Косову и Метохији.
Даље, антисрпска хистерија у Црној Гори трајала је и због прославе Дана Републике Српске (9. јануар 2023). То је иначе уобичајено понашање црногорских конвертита за Дан Републике Српске и понавља се из године у годину. Овог пута медијска хајка на Србе, са елементима линча, интензивирана је због доласка двојице министара из Владе Црне Горе, Александра Дамјановића и Марка Ковача, на Свечану академију у Бањалуци која је одржана 8. јануара 2023. Потпредседник Владе Црне Горе Владимир Јоковић подржао је долазак министара из реда Социјалистичке народне партије на прославу Дана Републике Српске.
Црногорски конвертити, нејаки по снази а познати по хистерији, најодвратнијим речима обрушили су се на ову двојицу српских министара из Црне Горе. Обојица су на то одговорила да им је било место у Бањалуци. Притом, црногорски сепаратисти нису се тада једнаким гневом обрушили на функционере Нове српске демократије – Марка Ковачевића, Јована Вучуровића и Будимира Алексића – који су 9. јануара 2023. присуствовали Свечаној паради безбедносних снага Републике Српске у Источном Сарајеву.
Међутим, локални функционери Нове српске демократије односно Демократског фронта, истоветном србофобном хистеријом нападнути су сутрадан (10. јануар 2023) због тога што су 13. децембра 2022. говорили на седници Одбора за Србе у региону у Народној скупштини Републике Србије. Наиме, представници општинских органа Никшића, Даниловграда, Мојковца, Берана, Херцег Новог и Тивта, као и још неки представници Срба из Црне Горе, тада су у Београду нагласили да су Срби један и недељив народ где год да живе.
Посебно су нациљани Марко Ковачевић, Велимир Ђоковић, Веско Делић, Вуко Тодоровић, Иван Отовић и Миљан Марковић, али и директор портала ИН4С Гојко Раичевић, против којих су црногорски конвертити покренули медијску хајку због тога што су локални функционери одани српству, истини и правди. Управо то највише нервира црногорске сепаратисте јер их асоцира да су и они сами, али и њихови преци, некада били православни Срби. То их психолошки разара.
Све то било је увертита за најразорнији србофобни напад на градоначелника Никшића Марка Ковачевића који је на дочеку Српске нове године у Никшићу (13–14. јануар 2023) певао народну песму из 19. века чији стихови гласе „лелечу Турци, кукају буле”. Због те прославе Ковачевић је добио поруке којим му је прећено угрожавањем живота и безбедности. Медијском линчу и вербалном насиљу над Ковачевићем придружили су се реис Рифат Фејзић и министар у Влади Црне Горе Ервин Ибрахимовић. Врло је важно што је Ковачевић нагласио да нема намеру ником да се правда.
Босна и Херцеговина
Већ око српског Божића почео је нови талас антисрпске хистерије у Босни и Херцеговини. Ћамил Дураковић је објавио да су Срби испред његове куће у Сребреници за Бадњи дан (6. јануар 2023) бацали топовске ударе, али није то поткрепио никаквим доказима. Дураковић је имао намеру да себе прикаже као жртву.
У исто време Бакир Изетбеговић и Странка демократске акције су, као и сваке године, покренули кампању против прославе Дана Републике Српске. Муслиманске странке су позивале тзв. високог представника Кристијана Шмита да забрани прославу овог историјског датума (9. јануар) када је 1992. формирана Република Српска, а тиме српска државност обновљена западно од Дрине. Шмит је био немоћан да им изађе у сусрет, али је запретио да ће то учинити наредне године.
На свечаностима у Бањалуци и Источном Сарајеву (8–9. јануар 2023) окупили су се државни врхови Републике Српске и Републике Србије, двојица српских министара у Влади Црне Горе, епископи Српске православне цркве, бројни политичари и јавне личности. Међу званицама је био и Данило Вучић, син председника Србије.
Портал под контролом Османа Мехмедагића Истрага.ба објавио је 10. јануара 2023. трасу кретања Данила Вучића, коју је Београд дипломатским путем послао Сарајеву. Објављивањем ових осетљивих података, могла је бити угрожена безбедност млађем Вучићу и његовој пратњи док су до 11. јануара 2023. боравили у Босни и Херцеговини. То је урађено с намером да се према Србији демонстрира сила. Србофобна клима, коју је тих дана посебно емитовало политичко Сарајево, најављивала је да ће се над Србима догодити право физичко насиље.
И догодило се на дечјем фудбалском турниру у Сарајеву за узраст од осам до петнаест година, на ком су учествовале екипе с простора бивше Југославије. Наиме, муслимански хулигани наоружани хладним оружјем напали су на Српску нову годину (14. јануар 2023) родитеље играча ФК Звездара из Београда. Један родитељ српске националности прободен је ножем, а срећом повреде нису биле опасне по живот. Политичко Сарајево је релативизовало овај напад који није сматрало насиљем над Србима.
На истом турниру у Сарајеву дечја екипа из Сплита, највероватније узраста од десет до дванаест година, ускликивала је „Убиј, убиј Србина”. То није било нимало чудно јер се млади у Хрватској од вртића до универзитета васпитавају у србофобији. Све се то уклапало у слику набујале мржње дуж магистрале србофобије. Стога је сасвим очекивано то што Рифат Фејзић и Ервин Ибрахимовић, који су вербално напали Марка Ковачевића због прославе Српске нове године, ниједном речју нису осудили напад палицама и хладним оружјем у Сарајеву на родитеље српске деце. Последице су могле да буду трагичне.
Када је реч о овом или сличним фудбалским турнирима, најбоље је да дечји спортски клубови из Србије избегавају такмичење у Хрватској, Федерацији Босне и Херцеговине и Цетињу где безбедносно могу да буду угрожени и деца и њихови родитељи. Уколико се ипак одлуче да се такмиче у овим срединама, најбоље је да се претходно код локалних Срба распитају о реалној ситуацији, а од органа Републике Србије и Републике Српске затраже савете за осигурање безбедности. Препоручљиво је да се смештај за српску децу убудуће осигурава у српском Источном Сарајеву, уколико су клубови ипак решили да играју турнире у муслиманском Сарајеву.
Опет Косово и Метохија. И закључак
Једномесечни циклус насиља над Србима настављен је на Косову и Метохији. Наиме, четворица Албанаца претукла су 22. јануара 2023. у Сувом Долу српског младића Лазара Милутиновића (15). Након тога, специјалне снаге албанске полиције изрешетале су 23. јануара 2023. на Бистричком мосту у Лепосавићу аутомобил у ком су била двојица Срба, Миљан Делевић и Душан С. Током тог напада Делевић је задобио прострелну рану у пределу левог грудног коша и пребачен је у болницу у Краљево. Срећом, та рана није била опасна по живот. Његов сувозач прошао је без повреда.
Дакле, спирала оружаног насиља над Србима почела је на римокатолички Божић у Зубином Потоку (25. децембар 2022), наставила се на српски Бадњи дан рањавањем двојице Срба код Штрпца (6. јануар 2023) и једног Србина у Сарајеву на Српску нову годину (14. јануар 2023), а надамо се да је окончана рањавањем Србина у Лепосавићу (23. јануар 2023). Но, не можемо у овом моменту бити сигурни да је оружано насиље стало, јер не знамо шта носе дани и недеље пред нама.
Током те за сада једномесечне агресије и хајке Срби су у више наврата пребијани на Косову и Метохији, изложени су вербалном линчу и физичком малтретирању у Босни и Херцеговини, а били су жртве и конвертитског насиља црногорских сепаратиста у Црној Гори. Насиље над Србима у претходних месец дана догађало се најчешће на велике црквене и државне празнике – Бадњи дан, Божић, Дан Републике Српске и Српску нову годину.
То указује да је можда било координације између структура у Приштини, Сарајеву и Цетињу. Чак и да није било координације између та три центра на магистрали србофобије, политичка клима – која је деценијама плански креирана – створила је оквир да насиље над Србима буде друштвено прихватљиво. Стога је исправније говорити о координисаној него о спонтаној агресији која је у претходних тачно месец дана почињена над српским народом. Опрезно чекамо наредне дане.
Извор: КЦНС
