Европски наводни предлог би за Србију представљао први међународно признати документ у коме би Београд прихватио да су "Косово и Србија две одвојене правно-политичке реалности које подлежу принципима управљања према међународном праву".
Процењује се да је документ од шест страна, који је објавио "Албанијан пост", својеврсни међукорак ка организовању нове међународне конференције, неке врсте "Рамбујеа 2" на којој би се ставила тачка на статус јужне српске покрајине.
Бивши шеф дипломатије Живадин Јовановић истакао је, за "Новости", да је тешко бавити се "гатањем споразума који се појављује у албанским медијима, мада су их званичници мање-више потврдили".
"Најновији папир треба примити са пажњом и са дозом веровања да је истинит. Претње за једну и другу страну ако не буду кооперативне, подсећају на Рамбује. Тада је исто било предочено албанској страни да ће им бити ускраћена подршка Запада ако не прихвате, као што је прећено и југословенској страни ако се не сложимо. Методолошки, цео овај процес подсећа на Рамбује", изјавио је Јовановић.
"Ни тада заправо преговора није било, иако су тако називани, јер је странама наметнут готов документ и тај акт је потписан као једнострана изјава воље Албанаца, а не акт слободне воље две или више страна", додао је Јовановић.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) January 31, 2023
Да споразум у правом смислу речи није постојао, те да је усвојен документ био чиста провокација за српску страну, својевремено је изјавио и бивши државни секретар Сједињених Држава Хенри Кисинџер у "Дејли телеграфу", 28. јуна 1999.
"Текст из Рамбујеа, којим се Србија позива да прими НАТО трупе широм Југославије, био је провокација, изговор за почетак бомбардовања. Рамбује није документ који би анђеоски Србин могао да прихвати. Био је то ужасан дипломатски документ који никада није требало да буде представљен у том облику", поручиио је Кисинџер.
Живадин Јовановић објашњава и да западни фактори желе да се убрза ствар у вези са Косовом и Метохијом, и да зато помињу идеју о међународној конференцији.
"Али све што се тиче КиМ као територије под мандатом УН, треба да се решава под УН и Резолуцијом СБ УН 1244. Једино то би имало смисла и гарантовало би уравнотежен и компромисан приступ, а не да се решење доноси међу факторима који су 1999. изазвали агресију на СРЈ. Тешко да ће се доћи до решења за КиМ док траје криза у Украјини, без Русије и Кине", закључио је Јовановић.
Извор: rt.rs
