Пише: Ненад Кецмановић
Да ли ће, добијањем статуса кандидата, БиХ заиста ући у Европску унију или ће национализовати хотел „Европу”, који су српски трговци Јефтановићи саградили на граници између Башчаршије са Беговом џамијом и модерног дела Сарајева, са Саборном црквом и Катедралом?
Након изненађујућег аранжмана Додика и Човића са Нермином Никшићем (СДП) испред осмерца удружених бошњачких странака, све је било добро кренуло. Јесте било засновано на постизборној математици, по којој су још пре избора удружени Додик (СНСД) и Човић (ХДЗ) одлучивали да ли ће за партнера узети СДА или удружену бошњачку опозицију, али су се три лидера брзо договорила да све спорне теме ставе у заграде и баце се на привреду и развојне пројекте, које је СДА током минуле четири године кочила у заједничким институцијама у Сарајеву. О саставу свих органа на ентитетском и заједничком нивоу, Додик, Човић и Никшић договорили су се у року, што је у ФБиХ било ретко када раније. Међутим, као да је старт био исувише брз да би се одржао ритам.
Одмах по поразном изборном резултату по Бакира Изетбеговића и релативно слабог по СДА, када су сарајевски грађанисти славили крај династије Изетбеговић, прогнозирали смо да ће се Изетбеговић син вратити већ на следећим изборима. Прво, зато што је коалиција осам бошњачких странака врло хетерогена, па су неизбежна разилажења и искакања. Дуго, сваки Никшићев компромис са омраженим Додиком и Човићем национална јавност ће доживети као уступак и осудити као издају. И, треће, Изетбеговић ће потегнути цитате из Исламске декларације, који у руралној, више муслиманској него бошњачкој бази, увек пале. Испоставило се, међутим, да Бакир неће чекати наредне изборе.
Већ предстојећа Нова година била је добар повод да подсети на упозорење „бабе му” из првих поратних година да „Деда Мраз не припада исламској традицији па му није место међу бошњачком децом”. Али не односи ли се то и на саму прославу Нове године 1. јануара. Хиџретску нову годину, која пада у другу недељу августа, муслимани у свету негде третирају као државни празник, а негде обележавају скромно, чак добровољним постом. Докле ће Бакир ићи даље, са Исламском декларацијом коју, рече, држи на радном столу?
У међувремену, на седници Народне скупштине у Бањалуци иступио је његов кадар Рамиз Салкић, посланик СДА и члан најужег руководства странке, те до јуче и потпредседник РС. Рекао је „сви смо ми почетком 20. века на овом подручју били Бошњаци”. Наравно, ова тврдња, није историјски тачна. Почетком 20. века у БиХ, Калај јесте лансирао пројекат нове интегралне босанске нације, којој би окосница били национално неидентификовани верници ислама, али је наишао на несавладив отпор не само Срба и Хрвата него и самих муслимана, па је одустао. Савремени муслимани (Бошњаци) преузели су, међутим, калајевштину као своју етногенезу која почиње од богумила. Укратко, нису они исламизовани хришћани него су Срби православизовани Босанци. Посланичка већина у скупштинској сали у Бањалуци је, сасвим очекивано, реаговала комбинацијом смеха и негодовања, увредом на увреду.
Била је то, очито, Салкићева провокација припремљена у сарајевској централи СДА, како би компромитовала сарадњу бошњачке осморке са СНСД-ом и ХДЗ-ом. Али представља изненађење да грађанистички медији у Сарајеву, који су до јуче навелико славили крај династије Изетбеговић, сада од Салкића праве херојску жртву српске вербалне агресије у НСРС у Бањалуци. Осмостраначку бошњачку коалицију са Нермином на челу за сада не дирају, како би прикрили да у ствари раде за конкуренцију, за Бакира и СДА. Као да су се препали властите храбрости, окомили су се, што је сигурно сигурно, на за све бошњачке опције дежурне кривце Додика и Човића.
Да не би било забуне, Бакир је званично саопштио западним амбасадама да ће се „СДА борити свим средствима да одбрани победу на минулим изборима”. Заиста, у појединачној конкуренцији јесу освојили највише гласова, али коалиција осам удружених опозиционих странака сабрала је довољно да са СНСД-ом и ХДЗ-ом формира кључну већину у Већу народа Парламентарне скупштине БиХ у Сарајеву. Упркос томе, не треба потцењивати странку са највећом подршком бирача, а уз то СДА је много више од странке.
То је конгломерат СДА, Исламске верске заједнице, Младих муслимана, млађих из робијашке халке, ветерана АБиХ, хоџа и хаџија, који су своју војну, политичку и верску моћ преточили у материјалну. И по логици феудалног непотизма, функцијама, некретнинама и кешом намирили широку породичну мрежу даиџића, амиџића и тетића, као и старих ахбаба и комшија, који чине још шири круг клијентелистички зависних и лојалних. Та инфраструктура СДА се шири и уходава већ 30 година, уз кратки и непродуктиван интермецо СДП-а на власти. Тај конгломерат, који је крајем 80-их створио СДА, и данас је одржава као дубока држава. И није само спој секуларне и духовне власти, капитала и капиларно инсталираних нижих чиновника него и одређени стил живота и модел односа, који би се могли назвати култура свакодневног живота новог беговата.
Живи и очигледни пример је докторица Себија, против које је због самовоље било устало читаво ентитетско здравство и метрополски медији, али као ханума Бакир-ефендије остала је недодирљива. Што је мање упадљиво, по новинским читуљама где се иза неколико имена покојникових најближих сродника, наводе презимена по десетак ожалошћених породица, демонстрира се фамилијарна и пријатељска повезаност породичних кланова. Занимљиво је пратити и каријере бивших измећара и потркуша, који су се врзмали по кабинетима и приватним кућама вођа Алијине исламске револуције, а попут Османа Мехмедагића Осмице уз помоћ лажних диплома стигли и до министарстава. Преостали бошњачки свет неће ни самоме себи да призна изборну грешку из ’90. и узалудну ратну жртву, па поради принципијелне доследности остају верни својим заблудама. Уосталом, ко је видео да се удара по својим сународницима и истоверницима.
Нови беговат располаже огромним материјалним ресурсима и може да мобилише не мањи људски капитал, те има неупоредиву друштвену моћ. Ако томе додамо параџематлије (муџахедине, вехабије, шије, шејике, мигранте), са којима је Алија током рата успоставио чврсте везе, а Бакир и реис Кавазовић их нису прекинули, утицај СДА прелази границе БиХ зеленом трансферзалом до Блиског истока. Стари Изетбеговић је био мајстор да најпре исламизује СДА, па затим партизује ИВЗ, па онда исламизује армију, да би на крају партизовао ОСБиХ. А све како би он остао непокретни покретач свега и свачега.
Најзад, зашто је Бакир Изетбеговић упозорио западне амбасаде да ће употребити сва средства да одбрани изборну победу своје странке? Зато што добро зна да се хетерогена опозициона осморка није удружила без спољње медијације. А која ће то бити Бакирова „сва средства” којима прети? Већ је дао наслутити, а и шта би било друго доли политизоване џамије, за које је Алија објаснио Адилу (Зулфикарпашићу) да су партијске ћелије СДА. На хутби петком у подне, када хоџа џематлијама говори на секуларне па и политичке теме, осмерац ће бити оптужен за сарадњу са локалним ћафирима и глобалном сатаном. „Не само што пију ракију и једу крметину, него славе и неверничку Нову годину, са све Деда Мразом!”
Тако ће из џемата кренути захтеви да Бошњаци почну да обележавају Хиџретску нову годину. А Нермин ће се наћи у белају да џематлијама и параџематлијама објашњава да је то странпутица на европском путу, који се кандидатским статусом широм отворио Босни и Бошњацима. Са „шухом” у глави да претходни лидер СДП-а и председник Савета министара БиХ Златко Лагумџија није изгубио наредне изборе зато што је в.п. Петрича ухватио у лобирању за Дојче телеком него зато што је „алжирску групу муџахедина” испоручио у Гвантанамо.
И тако стижемо до још једног празника који ће три народа обележавати различитог датума, што је симболика културно дубоко подељеног друштва. Баш као и они Андрићеви „звоници на Саборној цркви, Катедрали и Сахат-кули, који исте сате откуцавају у различито вријеме”. Писац „Проклете авлије” их је ослушкивао у дубокој ноћи из сарајевског хотела „Европа”. Да ли ће коалиција осам бошњачких странака дочекати следеће изборе? Иншалах!
Извор: Политика
