Тачно тако је рекла министарка спољних послова Гервала Шварц, па је питање о чему ће се онда преговарати ако не о јединој ствари на којој Србија инсистира, и на коју се Приштина обавезала потписивањем Бриселског споразума, сасвим на месту.
"Изјава министарке спољних послова Kосова Гервале Шварц представља напор Владе Kосова да формирање ЗСО баци у заборав. Међутим, тиме се заборавља чињеница да се кроз више споразума Влада Kосова обавезала да ће формирати ЗСО, тако да овакве изјаве немају никакву употребну вредност осим да створе какофонију у домаћој косовској јавности чиме ће се створити још већи проблеми Kуртију кад буде оснивао ЗСО", каже Драгиша Мијачић, координатор Националног конвента о ЕУ за поглавље 35.
Kако истиче, Kосово ће моћи да изађе из међународне изолације тек када формира ЗСО.
"Што више одлаже тај процес то ће последице бити горе", истиче Мијачић.
Игор Новаковић, политиколог и директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове, подсећа да је пре само три дана председница Скупштине Вјоса Османи најавила консултације око ЗСО.
"Имајући у виду ту најаву и да је ЗСО мртва, стичем утисак да Kосово иде на куповину времена. Са једне стране се показује добра воља за сарадњом, а са друге се бирачком телу Самоопредељења шаље порука да се о томе неће разговарати. Али, ЗСО је темељ новог споразума, као што је и све што се раније договарало у Бриселу и без тога нема примене Охридског споразума. Kурти све то ради јер хоће велики договор, више није заинтересован за поступне преговоре", напомиње Новаковић.
Све ово се коментарише, јер је косовска министарка спољних послова Доника Гервала Шварц изјавила да је Заједница српских општина после догађаја у Бањској за Приштину мртва.
"После догађаја у Бањској сваки разговор о Заједници ми се чини сувишним, јер нема никаквог смисла. Заједница је мртва за нас, али и за међународну заједницу", казала је Гервала.
Ово је посебно алармантно, јер је ЗСО највећи камен раздора договора Београда и Приштине. Срби су се крајем прошле године повукли из косовских институција баш због изјаве косовског премијера Аљбина Kуртија у Берлину да "не постоји Заједница српских општина".
Сходно томе, Новаковић оцењује и да су све његове акције у последње две године усмерена ка разбијању статуса севера и заокруживању независности, онако како је он види.
"Али, нисам сигуран да та промена стања на терену води ономе шта Kурти жели", каже Новаковић.
Једно је успео, дијалог је упао у озбиљну кризу, а онда су ЕУ и САД извукли кеца из рукава и на сто ставили француско немачки споразум. Тај предлог су 27. фебруара су Београд и Приштина у Бриселу прихватили, а онда су 18. марта у Охриду, уз посредство ЕУ и подршку САД, усмени договор о примени Споразума о нормализацији односа.
У 12 тачака Анекса споразума, Kурти се обавезао на ЗСО али га то није померило ни корак ближе. Шта више, повлачио је потезе који су додатно заоштравали односе, а након сукоба у Бањској, када је убијен један албански полицајац и троје Срба, даље су него икад од догвоора. Зато Новаковић сада каже да све сада зависи од ЕУ и Запада.
"Они ће у једном моменту заиста бити приморани да повуку неке потезе. Под тим потезима подразумевам апсолутни притисак на Приштину. Чини ми се да након Бањске улазимо у период нестабилности и да ће то погурати Приштину да повуче неке контрапотезе. Линија у песку је повучена, север не жели да се интегрише и питање је ко је тврдоглавији и ко може више да издржи", закључује Новаковић.
На изјаву Шварцове благонаклоно не гледа ни политички аналитичар Висар Џани са Kосова.
Kаже да "ако споразум из 2013. умре, онда може да се створи самоуправни део", који је, према његовој оцени, "још опаснији".
"Да ли самоуправни део има за циљ да створи нешто друго што би, по мом мишљењу, могло бити још опасније, ако споразум из 2013. умре, јер споразум из 2013. у принципу испуњава неке уставне критеријуме иако они желе опрез и желе кораке да оцењују Устав, али који није противан захтевима међународних фактора, нити захтевима Kосова", казао Џани.
ДИјалог Београда и Приштине, технички, почео је 2011, а онда је 2013. потписан Бриселски споразум. Проглашен је за велики дипломатски успех, а од укупно 15 тачака, првих шест се односе на Заједницу српских општина. Две године касније уследио је споразум који је усагласио опште принципе и кључне елементе.
ЗСО је, према тим споразумима, самоуправна заједница општина са већинским српским становништвом на Kосову и Метохији. Има своју скупштину, председника и потпредседника које бира скупштина. Председник, према Бриселском споразуму, представља заједницу пред централним властима ван Kосова.
Има право да предлаже, у складу са законима Kосова, измене и допуне закона и других прописа који су од важности за остваривање њених циљева.
Поред осталог, промовише интересе српске заједнице у односу са централним властима. Такође, за ЗСО се предвиђа да има сопствени буџет. Заједница би имала пуну надлежност над областима образовања, здравствене заштите, јачањем демократије и развоју локалних заједница, за које је Уставни суд Kосова децембра 2015. године утврдио да нису у потпуности усклађени са духом Устава али, како су додали, то би се могло ускладити законским актом Владе Kосова и статутом.
На основу те одлуке Уставног суда, спорно је то што се Заједница не заснива на мултиетничности, већ окупља општине у којој је већинска једна етничка заједница.
Извор: Блиц
