Ово за Спутњик, коментаришући резултате управо завршених избора у Словачкој каже аналитичар Душан Пророковић и додаје:
„Ово није обрт, убеђен сам да већина Словака није подржавала мере владе од ескалације украјинске кризе. То је земља са дугом традицијом суверенизма, али и дугом традицијом ослањања и неговања добрих веза са Русијом“.
Питање војне помоћи Украјини доминирало је у кампањи пред изборе на које је изашло више од 68 одсто грађана. Странка Роберта Фица однела је 23 одсто гласова. Лидер другопласиране Прогресивне Словачке, која има 18 одсто гласова, Михал Симецка, већ је изјавио да ће учинити све да спречи Фица да формира владу.
Међутим, овај левичар има подршку трећепласиране партије Глас, свог бившег страначког колеге Петера Пелегринија, чија је партија освојила 15 одсто гласова.
Уз суверенизам и искуство до победе
Пророковић подсећа да је Фицо један од најискуснијих политичара у централној Европи, поред Качинског у Пољској и Орбана у Мађарској. Био је и у опозицији и на власти, два пута се на њу враћао, три пута одлазио у опозицију. Није изненађујуће што је направио овакав резултат, али је кључан био још један фактор.
„Словачка је једна од најпотцењенијих држава у Европској унији, на њих се из Брисала и Вашингтона гледа као на марионете које ће следити сваки став Европске уније и НАТО-а, али Словачка је земља са дугом традицијом суверенизма, артикулисања аутохтоне и оригиналне политике, а почела је са Мечијаром 90-тих. Не треба заборавити да у Словачкој нису спровођене неолибералне мере као у другим државама које су приступиле ЕУ“, каже научни сарадник Института за међународну политику и привреду .
Додаје да су се у Фицовом успеху поклопиле две ствари, тежња Словака за суверенизмом, традиционална подршка једног броја словачких гласача суверенистичкој политици и организационе и политичке способности Роберта Фица који је успео да сачува своју странку, упркос свим притисцима од 2018.
„Важна је и чињеница да је Роберт Фицо последњи пут смењен у својеврсној обојеној револуцији. Можда је то била мека обојена револуција у срцу Европе, али умешали су се спољни фактори, доста је инвестирано у његово обарање, учествовали су и медији и невладине организације. Верујем да је имао, не само некакав страначки императив да на овим изборима добије или прође боље него раније, већ и јак лични мотив да успе. Када сложимо све факторе, видимо да је ово што се десило заправо логичан исход“.
Коментаришући ставове победника избора у Словачкој према Русији, односно рату у Украјини, Фицо је у кампањи рекао да је сукоб у Украјини заправо почео 2014., када су „украјински нацисти и фашисти почели да убијају руско становништво у Донбасу“, наш саговорник подсећа да Словаци заправо нису подржавали мере које је њихова влада предузимала од ескалације украјинске кризе.
„Словачка је себе разоружавала, она плаћа високу цену због украјинског конфликта. Плаћа је због подршке, не само Зеленском, него и разним групацијама различитих идеолошких праваца кроз финансирање невладиних организација, медија. Словачка је географски више усмерена на западни регион Украјине, на Лавове, Лавовску област, тако да можемо претпоставити шта се дешава и какви ликови све долазе на те обуке тренинге или по новац у Братиславу. То ствара велику одбојност код словачког народа“, тврди Пророковић.
Традиционално добри односи са Русијом
Он подсећа и на традиционално добре односе те земље са Русијом који сежу до једног од отаца словачке нације, Људовита Штура, који се залагао за дугорочне, стратешке односе са Русијом, чак се залагао и да пансловенска конфедерација која би била формирана, користи руски као службени језик, иако је сам био творац савременог словачког језика. Дакле, постоји дуга традиција у словачком народу ослањања на неговање добрих веза са Русијом, без обзира што је та земља чланица Европске уније и НАТО. Занимљива је, односно важна и чињеница да је Фицо левичар.
„Он је човек који води социјалистичку идеју, предводи социјалистичку колону на изборима у Словачкој дуже од четврт века. Њему је јако тешко да се помири са тим што гледа, много боље од свих зна ко су ти људи који долазе у Словачку и шта та земља финансира у Лавову. Вероватно то види као опасности за своју земљу“, каже Пророковић и додаје да је Словачка итекако осетљива на питање угрожавања положаја Русина у Узгородској области.
То је загранични појас, а Русини који живе у Украјини имају рођаке у Словачкој. Пре ескалације сукоба, прелазили су границу готово свакодневно, између осталог и зато што је тамо спровођена насилна мобилизација, јер украјински националисти имају врло рђав став према становништву Узгорода.
Потрес у Европи, нова полуга Фицо - Орбан
Пророковић сматра да ће Фицу бити врло тешко да врати Словачку у пуној мери уназад, јер је ушла у уговорне односе са НАТО и Европском унијом, вероватно ће му претити санкцијама као Орбану, али да ће ипак моћи да направи искорак. Његове поруке можда нису много важне на оперативном, али су јако важне на психолошком и политичком нивоу.
„Они ће смањити обим помоћи, верујем да ће ту Фицо више да игра као што игра Виктор Орбан. Словачка није међу пет највећих у Европској унији, да може да утиче на спољну и безбедносну политику, али мислим да се геополитика Централне Европе са овим значајно мења. Можемо очекивати нову полугу Фицо – Орбан, пријатељску сарадњу Братиславе и Будимпеште, координацију њихових спољних и безбедности политика. Због географског положаја обе земље које се граниче са Украјином и читавог низа других ствари отвориће се бројне болне теме за Европску унију и НАТО“.
Пророковић на крају разговора за Спутњик додаје да овоме треба додати и Орбанову тежњу да се одржавају одлични односи са Србијом, да се подржава Република Српска. Истовремено у Бугарској већина народа такође не подржава званичну политику земље у односу на сукоб у Украјини.
„Ствари се на мезо плану централне или југоисточне Европе за НАТО и Европску унију мењају. Без обзира што неће генерално мењати политику Европске уније, без обзира што ће Словачка морати делимично да настави да прати политику НАТО-а, пуно тога се у психолошком и политичком смислу мења у овом делу Европе“.
Вјоса Османи тврди да Приштина не мора да оснује ЗСО, а шта јој је Гренел поручио – прочитајте ОВДЕ
Извор: Спутњик
