"И косовско питање је у овом тренутку замрзнути конфликт и након свега види се сва опасност таквих сукоба. У том смислу постоји наш интерес да се то питање реши и да останемо на терену дијалога. Из простог разлога зато што имамо елементе који представљају ризик. А шта у том случају може да се деси видели смо и сада када је реч о Хамасу. Ми у случају Приштине имамо екстрем, имамо политику искључивости која није за дијалог и која у том смислу може да изазове даље сукобе. Већ имамо ескалацију на северу Kосова и Метохије, и видимо куда то иде даље. У том смислу увек постоји опасност, поготово ако се та политика толерише, као што се толерише, и ако нема мера да се на одговарајући начин реагује и да се то спречи", упозорава Миливојевић.
Друга ствар која може да се одрази на брзину решавања косовског питања по Миливојевићу је та што западним центрима моћи цури време, налазе се у некој врсти "цајтнота".
"Постоји озбиљан терет са руско-украјинским ратом, који се не одвија онако како би желели и како се очекивало, који има тенденцију наставка и где нема елемената који би ишли у корист неког решења, а које би у кратком року одговарало западним интересима", каже он.
Подсећа да је идућа година изборна, јер на пролеће следи гласање за ЕУ институције, а на јесен у САД, на председничким изборима.
"Озбиљне су турбуленције и на унутрашњој сцени САД и на унутрашњој сцени ЕУ, тако да су ти избори, благо речено, неизвесни и услови су далеко неповољнији него што су били у време претходних избора. Тако да њих тера то време да се некако овде ствари заврше и да бар на овом простору, када је реч о Западном Балкану, о косовској причи, имају чисту ситуацију, прво због неизвесности расплета око Украјине и зато што неки стратешки циљеви нису реализовани", сматра Миливојевић.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Он очекује да ће у наредном периоду бити појачани притисци, пре свега на Београд, и то нарочито из Брисела.
"Јер ЕУ ризикује да се мандат ове гарнитуре заврши неуспешно, што снижава рејтинг Уније као фактора од ширег значаја. А друго, и америчкој администрацији је такође важно да овде заокружи причу око Kосова и реализује неке стратешке циљеве, пред расплет са Русијом и Украјином, проширешњем НАТО на Kосово... Тако да нама следи притисак. То је сасвим сигурно. У политичком смислу то ће бити одраз свега што се догађа на глобалном плану. Могуће су и неке мере у правцу за сада политичко-дипломатског притиска. Не треба ни то искључити. Јер, кад код великих не иду ствари како би желели, онда се мења методологија и онда поред политичког и дипломатског се прелази на неке друге врсте притисака и предузимају се и мере које би требало да буду убедљивије у настојању да Србија промени став", истиче Миливојевић.
Kада је реч о Приштини, Миливојевићу се чини да ће на њих притисак бити мањи.
"Нажалост, Бањска је сад дала аргументе да приштинска страна сада некако поправи свој положај. Сад ће у најмању руку практично третирати обе стране равноправно. Такође, увек треба имати у виду да Приштина и колективни Запад имају исти циљ, а то је потврда косовске државности. Према томе, какав год био Аљбин Kурти, шта год он радио, он ће увек бити на овај или онај начин заштићен, зато што је циљ његове политике и циљ политике Вашингтона и већине у Бриселу исти. Разликују се у методологији, али он увек може да рачуна на разумевање и подршку, чему смо били сведоци и до сада, за разлику од нас. Јер ми тај циљ оспоравамо тиме остајемо привржени државном и националном интересу што нема говора о признању Kосова. Према томе, притисак иде према нама, а према Kуртију иде вербални, али без ефеката. Уосталом, видели смо да ове санкције које су уведене Kосову немају ефекта ни када је реч о положају владе у Приштини и њиховим потезима. Напротив, репресија се наставља, политика се не мења и са тим треба рачунати у наредном периоду", закључује Миливојевић.
Извор: Косово онлајн
