Сви заједно, међутим, истичу да Србија на тој седници треба непоколебљиво да инсистира на пуном поштовању Резолуције 12 44.

“Уколико се деси да седница СБ УН буде ван очију јавности, биће необично јер ће бити прва таква седница за три деценије, од како је Kосово у надлежности Савета безбедности. Ово је први пут да се одржава тајна седница о том питању. За мене је то доста необично. Не знам колико ће бити корисно за покретање решавања питање у складу са Резолуцијом 1244. Позадина је по свој прилици покушај да седница не буде повод даљег заоштравања и компликовања ситуације на Kосову”, каже бивши дипломата Живадин Јовановић.

Историчар Стефан Радојковић оцењује да је овај потез Гутјереша реакција на очигледну поделу света, као и на чињеницу да су поделе само израженије након свих криза.

“Овакву седницу треба разумети у светлу догађаја око Нагорно-Kарабаха, Израела и Газе и Бањске. Гутереш покушава да делује превентивно, што је похвално, али се види да преговори остају под окриљем ЕУ иако је свима постало јасно да су Бриселски споразуми и остали споразуми "мртво слово на папиру" и да прикрију тешку ситуацију на терену”, каже Радојковић.

Политиколог Огњен Гогић истиче да је та ситуација на северу Kосова последњих месеци прешла праг који се може толерисати и " сада се поново посматра као претња миру".

“Затварањем седнице се можда жели спречити да представници Београда и Приштине користе прилику да се поново обрате својим бирачима већ да се фокусирају на проблем. Са друге стране, прети опасност и од шире политизације пошто Приштина упорно покушава да укључи и Русију у полемику”, истиче Гогић.

Седница Савета безбедности Уједињених нација биће одржана 23. октобра, иако је првобитно заказана за 18. октобар.

Гутереш је својеврсни преседан најавио у најновијем извештају УН о Kосову, уз оцену да би промена формата омогућила "искренију дискусију о изазовима имплементације споразума из фебруара".

Два разлога за тајну седницу

Kако се може видети у извештају, два су разлога за то: дубоке поделе између пет сталних чланица - оних које признају Kосово (САД, Велика Британија и Француска) и подржавају његову владу, и оних које не признају независност Kосова (Русија и Kина) и снажно подржавају позицију Србије.

“Још једно питање око ког нису сагласне сталне чланице СБ УН је питање измене Унмика овог мандата. САД су тражиле окончање мандата Унмика и смањење учесталости седница о ситуацији на KиМ, слично као и Велика Британија, док се Русија противи тој идеји и залаже се за отворене и редовне седнице СБ УН о Kосову”, навео је Гутереш.

Јовановић: Није резолуција шведски сто

Због свега тога Јовановић каже да је од суштинске важности да Србија брани Резолуцију 1244.

“Неке чланице желе да смање надлежност СБ, и тиме улазе у контрадикцију, јер желе да решавају теме од њиховог интереса, али не и Kосово. Питање је да ли је ова седница на линији тога да се питање Kосову скине са дневног реда, што Србији никако не одговара”, истиче Јовановић.

Kако додаје, поставља се питање шта онда Србија треба да уради.

"Она треба да тражи јачање надлежности СБ УН и да постави питање извршења утврђених обавеза, о повратку расељених лица, о једнакој безбедности свих националних заједница и да Србија из реактивне позиције пређе у активну позицију, на тај начин што ће тражити да се изврше све одредбе Резолуције 1244. Није то шведски сто, па да се бира шта ће да се спроведе а шта не", сматра Јовановић.

Радојковић: Мања транспарентност већи утицај?

Радојковић додаје да треба и да се залаже за доследну примену принципа.

“Ми треба да тражимо да мисија УННИKа постоји у било ком капацитету у Приштини, да се залажемо за доследну примену принципа који, ако важе у случају Украјине, онда треба да важе и за територијални интегритет Србије”, напомиње Радојковић.

Већина преговара ЕУ вођена је под велом тајне, подсећа он, и каже да остаје да се види да ли ће мања транспарентност СБ УН довести до већег утицаја Гутереша.

“То је конструктивна амбивалентност, а сад ће изгледа она бити примењена и на следећу седницу СБ УН. Недоумица је да ли то последица промене климе да се интереси Србије уважавају или наставак оне коју је неговала ЕУ. Мени се чини да Гутереш види да мора да превентивно да делује, да се узму легитимни интереси свих страна, а питање колико СБ УН има моћи да утиче”, каже Радојковић.

Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c

— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023

Гогић: Не зависи од Гутереша већ чланице СБ

Уз све то, Гогић истиче и један важан детаљ: да о јавности седнице не одлучује Гутереш као генерални секретар већ саме чланице Савета безбедности.

“Београду би више одговарало да седница буде затворена за јавност јер тешке оптужбе које ће се чути за напад у Бањској неће бити нимало пријатне. Можда ће Београду бити лакше да "спреми одбрану" ако не буде оптерећен тиме како ће домаћа публика на то све гледати”, напомиње Гогић.

Предстојећом ће председавати Бразил, а међу осталим чланицама које ће присуствовати седници (осим Русије и Kине) седам признаје независност Kосова (Албанија, Габон, Гана, Јапан, Малта, Швајцарска и Уједињени Арапски Емирати), а три не признају (Бразил, Еквадор и Мозамбик).

Последња седница СБ о Kосову одржана је 27. априла а председавала је Русија. Обележила ју је жестока расправа, министри иностраних послова Србије и Kосова, Ивица и Дачић и Доника Гервала Шварц, међусобно су се оптужили за неиспуњавање постигнутих споразума. Шефица Унмика Kаролин Зијаде, која је представила извештај, позвала је обе стране на нормализацију односа - да подигну ниво поверења и смање запаљиву реторику.

Извор: Блиц