„Решавање украјинске кризе не може значити обичан прекид ватре и замрзавање сукоба. То ће свакако захтевати свеобухватне преговоре за враћање стабилности и безбедности у Европи. Што пре владајуће елите Европе то схвате, то боље“, наводи се у чланку.
Према речима аутора, украјински председник Володимир Зеленски мораће да пристане на четири услова како би обезбедио мир, у ситуацији када подршка Запада почиње да бледи. Прво, Кијев ће морати да призна губитак територије. Друго, мораће да постане неутрална, односно да одустане од жеље да уђе у НАТО и ЕУ.
Поред тога, употреба руског језика на равноправној основи са украјинским треба да буде записана у уставу. Коначно, Украјина мора проћи кроз ограничени облик демилитаризације, који би могао бити надокнађен споразумом о међусобној одбрани између ње и Немачке, Француске и Пољске.
„Јасно је да је тренутној националистичкој фракцији на власти у Украјини тешко да прихвати ове одредбе, али које је друго решење могуће? Бескрајни наставак сукоба са све већим бројем мртвих?" — пита се аутор.
Стога се ефикасно решење кризе не може постићи једноставним прекидом ватре и замрзавањем непријатељстава. Што пре то схвате владајуће елите у Европи, то боље за њих, закључује издање.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен је почетком септембра у интервјуу за Еј-Би-Си рекао да ће Украјина преговарати ако буде иницијативе Русије, а САД ће подржати кијевске власти ако објаве спремност за дијалог. Истовремено, нагласио је Блинкен, Украјина не одустаје од својих претензија на своје бивше територије.
Прес-секретар руског председника Дмитриј Песков је одговорио да Блинкенове речи о неспремности Москве да преговара не одговарају стварности. Русија је више пута изјављивала да је спремна за преговоре, али треба да узме у обзир реалности које су се развиле после марта 2022. године.
ИЗА БРЕГА СЕ ВАЉА: Сви ћутљиви - Вучић најављује "бриселске разговоре
Извор: Вебтрибуне.рс
