23-10-2023 21:11 Издвојено Став Џевад Галијашевић

ПРОГОЊЕНИ

На Балкану, тамо гдје живе, Срби и Бошњаци – православни хришћани и муслимани су прогоњени и агресивно нападани од западних структура.

Пише: Џевад Галијашевић

Да би то потврдили, Американци су увели санкције и Додиковој дјеци – сину Игору и кћерци Горици, баш онако како су уводили санкције разним лидерима православног и исламског истока. И послије тога их убијали. Јер, када запад прогони одређене народе и његове легитимне, изабране представнике, увијек је крајњи циљ потпуно уклањање јаких личности и слабљеење кохезије иснаге државе и укупне народне перспективе.

И Бакир Изетбеговић, са својом странком СДА, важним сарадницима и супругом Себијом,једнако као и са својим збуњеним народом је исто тако прогоњен. Али он то још увијек не разумије у свим консеквенцама и није спреман одговорити политичким средствима, него чека – да дојучерашње западне газде, промијене приступ и опет га употребе. Служећи Западу, Бошњаци су тако као прогоњени преузели и позицију прогонитеља. Срба – наравно, и њихових политичких лидера.

Тако док траје прогон Бошњака и Ислама, као народа и као религије, неки бошњачки представници ипак проналазе времена да се баце понеким каменом на Републику Српску, на српско Косово – на Милорада Додика и Александра Вучића. Не виде муслимани у Сарајеву шта се дешава на Блиском истоку и не разумију страдање Палестине и немају времена да саосјећају и баве се тим бизарностима.

Бог је Господар на небу али је Америка господар на земљи, а Бошњаци знају да је дужност слуге да вјерно служи свом господару.

Зато је сувишно очекивати одговор рационалног ума или поставити питање „хомо босниакусу“ зашто у његово име, понеки фанатик из Бугојна, Тузле, Зенице или Сарајева, даје изјаве пуне мржње према легитимним представницима српског народа у БиХ. Изјаве, Зукана Хелеза, Раме Исака, Дениса Бећиревића и Жељка Комшића нису неочекиване од тог профила политичких кукавичких кукавица и поданика западних намјесника у БиХ, јер им је, сада и заувијек, забрањено да нападају представнике Хрвата, које су нападали до јуче, критикујући њихову, наводну намјеру да формирају Трећи ентитет у БиХ.

Али ако од лудака очекујете све могуће изјаве и акције, изненађујуће је како се wеб портали и наводни медији у Сарајеву труде да пренесу сваку идиотарију која доказује да Бошњаци мрзе Србе и да је стабилна, заједничка држава немогућа потпуно промашена идеја и немогућа мисија.

СМРАД ИСЛАМИЗМА И КОМУНИЗМА ШИРИ СЕ САРАЈЕВОМ

Психички болесник и нижеразредни њемачки дипломата је написао „хоџине записе“ за полу-атеисте, бивше титоисте и неолибералну гамад, којом их је именовао да буду Влада муслиманско-хрватске федерације. Американци, који су преко бившег амбасадора Ерика Нелсона, санкционисали Зеничко-Добојски кантон због Раме Исака и његовог силовања Министарства унутрашњих послова ЗДК и цјеле полицијске структуре у кантону, – одшутила је на именовање Исака за Министра полиције у Сарајевској федерацији. Именовање властите породице на јавне дужности – поклањање криминалцима и распродаја полиције те даровање симбола Зенице – затвора, сину Раме Исака, није ни мало смјешно, него је јадно.

Умјереност Нермина Никшића не примјећује се више у јавном дискурсу, јер политику његове партије – СДП БиХ као и политику странака насталих цијепањем јединства и СДП и СДА, гласније представљају фанатици који немају европски лик нити европски идентитет, већ манифестују азијатски, неоосмански радикализам и комунистичку искључивост и агресивност. Одбачен је европски пут и суживот?Тешка срца признајем: били смо са СДА више и европљани и муслимани. Поштовали смо неке границе туђег интереса аса љевицом, туђи интерес није интегрисан у заједнички, већ је, у јавном дјеловању, остао и туђи и непријатељски.

У бурном времену сумрака и распада Југославије, рата деведесетих и послијератне обнове државе БиХ и суживота, показало се како је немогуће живјети у духу високих етичких начела и дјеловати по моралном кодексу а бити истовремено патриота, јунак и частан човјек. Управо кроз те људе, које су силом именовали и намјестили тзв. већем ентитету,представља се тужна политичку сликамеђуетничких односа и уочавасва сложеност приказа традиционално неуређене државе и заосталог друштва. у коме се кроз политички, правни и систем друштвених односа, уочава сва дубина кризе малог колонијалног привјеска, нефункционалне државе Босне и Херцеговине.

Та држава, коју нико не жели, у сваком тренутку егзистенције, у социјалиизму, рату и миру, манифестује безакоње, незнање течесто отворену а понекад латентну али увијек постојану мржњу међу народима, свједочећи тако о бесмислу свога постојања и даљег опстанка.

Потрага за узроком вратила би нас у доба османске управе или у вијеме комунистичке владавине, како би, пажљиво пратећи токове међуљудских односа, уочили природно срастање те двије патологије, једног, јединственог, једнородног идентитета, у нашој историји. Бахатост, разврат и одсуство вјере у Бога дефинише то заједничко доба османских и комунистичких илузија као вријеме наше пропасти, која је пронашла свој, уједињени супстрат у исламизму Муслиманске браће и Младих Муслимана а Османизам, Титоизам и исламизам Алије Изетбеговића, су једини идентитет сарајевског пашалука и сарајевског колхоза, док се странке труде да га наметну другим народима; насилно и на сваком мјесту. Наравно да прича о Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, и улози Јосипа Броза Тита те положај и значај Босне и Херцеговине, није једноставна. Истина је да, као аустро-угарски политички монструм од државе, БиХ представља неисторијску конструкцију.

Истовремено, јасно је да Комунистичка партија Југославије (прво Социјалистичка Радничка Партија Југославије (комуниста) а на крају Савез комуниста Југославије, заслужује објективан историјски суд, као покрет који је са периферије политичког одлучивања израстао у водећу антифашистичку снагу, способну да води државу и обезбиједи њен постепени развитак.И у таквој држави, власт се дијелила као и свугдје: на законодавну, извршну и судску – али политичка власт, била је она стварна власт над човјеком, народима и државом. Каткад је сва сила те политичке власти била у рукама само једног човјека – понекад се чинило да земљом управља и мртав човјек, некада се угроженост државе знала осјетити у атаку на појединца.У суштини – земљом су управљали комунисти потпуно, сурово и сирово.

Нисте могли бити кандидовани нигдје: ни у судску, ни законодавну а ни извршну власт, ако нисте комуниста. Нисте могли бити официр у војсци („Југословенској Народној Армији“), нити сте могли бити полицајац, руководилац или директор… а нису вам дали ни да будете „ништа“, јер бити ништа значило би, не бити у систему.

Сви полицајци, тужиоци, судије, официри и командири, конобари, кухари, понеки хоџа и понеки поп – сви су били душом комунисти и „у систему“. Савез комуниста Југославије, са своја два милиона чланова, био је центар за потпуно, немилосрдно управљање земљом и свим њеним богатствима иако су комунисти, своју револуционарну улогу и историјску мисију, углавном остваривали у канцеларијама и дактило-бироима.

Секретарице и дактилографи, секретари референти, трудили су се да буду стрељачки строј комунизма, тј. она снага која ће у „добро“ сроченим закључцима, ставовима и опредјељењима партијских форума исказати сву силу увјерења и лажне храбрости, која би требала да доведе до анатемисања људи, уништавања живота, рушења младалачких амбиција и тежњи за слободом, као лажног услова напретка.Папирнати револуционари, захваљујући разним политичким аферама и друштвеним конфликтима, скретали су пажњу укупне јавности са себе и чињенице да они – као нова генерација комунистичких дервиша или просто „дјеца комунизма“, нису дорасли политичком и укупном друштвеном тренутку, да нису способни понудити ниједан релевантан одговор на кризу система – шта више, да су баш они стварни носиоци и генератори кризе у земљи.

Иначе: у историји Југославије, цјелокупни проблем међунационалних односа, без обзира о којем периоду је ријеч (Краљевина или Социјалистичка Југославија), сведен је на политичке сукобе око државно-правног аспекта њиховог разрјешавања. Основна формула за разумијевање сложеног националног интереса јесте политички отклон према унитаризму или према федерализму.

Истовремено,у нељудском поретку социјализма,сакривена је таслика комуникације међу различитим људима, који своје разлике прикривају лажним саглашавањем и климањем главе, док живе свој паралелни и стварни живот пун аверзије ка другачијем и сањају о свијету у коме тих другачијих неће бити или се барем неће питати о политици, држави и животу.

И ето нас ту, гдје смо: бивша Титова партија која више није СКЈ-СКБиХ већ СДП је добила власт на дар и ништа се није промијенило. Исламисте су потиснули комунисти а они су заједно, у истом, затвореном кругу јединственог друштвеног идентитета, који се врти и врти: као наша планета.

СПРЕМА НАМ СЕ СПЕКТАКЛ: Шефови дипломатија ЕУ у Луксембургу о Косову и Метохији

Углавном око себе, али понекад и око свог сунца, које је данас углавном у Вашингтону али понекад засвијетли из Лондона иБефрлина. Сјеверно атлантски, НАТО муслимани, су гарант опстанка тог система.

И не може боље јер је тај и такав систем одраз слике друштва и народа – па босанско огледало у јавним анализама, није криво што је слика ружна.